Nataša Dragojlović, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ocenila je gostujući u Novom danu da Srbija ima još mnogo toga da uradi na svom putu priključenja Evropskoj uniji. Florijan Biber, profesor studija jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu ističe da bez obzira na lokalnu saradnju zemalja u regionu, put ka priključenju zajednici evropskih država mora da im ostane glavni cilj, i da lokalne organizacije ne mogu da budu zamena za Evropsku uniju.

Dragojlović je odgovarajući na pitanje da li je naša vlast još uvek opredeljena za priključenje rekla da formalno jeste, podsećajući kako je SNS došla na vlast.

„SNS je za razliku od Srpske radikalne stranke rekla da je za integraciju Srbije u Evropsku uniju, u suprotnom bi se borila za cenzus. Od 2000. godine nikad nije pobedio neko ko je rekao ja sam protiv ulaska Srbije u Evropsku uniju. Takav neko ne da nije mogao da osvoji većinu nije mogao da formira vladu, nego o tome nije bilo govora. I to je izbor građana Srbije. Preko 55 odsto građana jeste za ulaz u EU, 25 posto je protiv, i ostali nisu sigurni o čemu se tu radi“, rekla je ona i dodala da su konfuzne poruke koje dolaze od vlade, a nekade i Evropske unije.

„Nas treba da zanima naša Vlada koja je u svim dokumentima rekla da evrointegracije jesu naš jedini put i strateški cilj“. Dakle, na papiru i mi i EU imamo strateški cilj članstva Srbije i drugih kandidata u Evropskoj uniji. U praksi se događa nešto drugo, i odatle dileme nas i naših građana. Stalno pitamo zašto je taj raskorak između proklamovanog, i onog u praksi, i zbog čega ono što smo na papiru napisali, zašto nam je onda praksa takva. Zašto nam nije nezavisno pravosuđe, zašto dišemo ovakav vazduh“ istakla je Dragojlović.

Florijan Biber navodi da ideja o uspostavljanju „Malog Šengena“ nije nova, jer postoje mnoge organizacije na regionalnom nivou koje su već stvorene.

„To nije ništa novi. Postoji CEFTA, i druge organizacije. To je taj put saradnje u regionu, ali ne može da bude zamena za evropsku integraciju. Ako gledamo, stepen trgovine ekonomske saradnje u regionu je daleko manji od stepena ekonomske saradnje koje svaka zemlja u regionu imaju sa EU. To ne može da suštinski ojača  ekonomski razvoj regiona i ne može da bude neki doprinos za proces reformi. Na kraju krajeva, svima su cilj ekonomske reforme koje će dovoditi do vladavine prava. Regionalna saradnja je pozitivna i poželjna, ali nije zamena za EU. I naravno, kada jedna zemlja postane član Evropske unije, ona mora da prekine takav sporazum“, kaže Biber.

On najavu Vučića da će prilikom ponovnog susreta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom ponovo pitati za konkretne uslove i datume priključivanja Srbije Evropskoj uniji ocenjuje „kao neki šou, pre nego nešto ozbiljno“.

„Nije Makron samo onaj koji će reći ko i kada će ući u Evropsku uniju, ali je sada lopta kod njega da da neke konkretne sugestije kako bi to moglo da izgleda. To je ipak zajednička odluka Evropske unije. Makron igra neku ulogu, ali ne može da kaže vi ćete ući u EU taj i taj dan. Ima toliko drugih koraka koje treba da ispuni Srbija pre toga“, kaže Biber.

Dragojlović govoreći o postavljanju pitanja Kosova kao glavnog uslova za ulazak naše zemlje u EU, ističe da pre Kosova Srbija treba da reši pitanja koja utiču na svakodnevni život.

„Ne potencira Srbija to pitanje, to pitanje se potencira u Briselu, kao preduslov da se o bilo čemu razgovara“, navodi ona i ističe da je poglavlje 23 koje se tiče vladavine prava „poglavlje svih poglavlja“. 

„Ni o čemu se ne može pregovarati ako  mi nemamo nezavisno pravosuđe i vladavinu prava, i to je svakome jasno“, zaključuje Dragojlović.