Prete li Beogradu sankcije Vašingtona zbog nabavke oružja iz Moskve?

Vesti 07. nov 201918:35 > 18:42
Izvor: Shutterstock

Tomas Zarzecki, čovek u američkoj administraciji zadužen za sankcije zemljama koje sarađuju sa ruskim bezbednosnim i odbrambenim sektorom, dolazi u Beograd. Kako je agenciji Beta rečeno u američkoj ambasadi, dolazi radi konsultacija u vezi sa Zakonom o suprotstavljanju američkim suparnicima kroz sankcije. Prete li Srbiji američke sankcije zbog nabavke ruskog oružja?

„Pogledajte kakvi su, kako su moćni“, divio se predsednik Vučić polovnim ruskim migovima u decembru 2016. godine.

Raduje se ministar vojni nabavci ruskih borbenih helikoptera. 

POVEZANE VESTI

„Svi oni koji ove helikoptere zovu Vučićevi leteći tenkovi jesu u pravu, ovo jesu leteći tenkovi“, rekao je ministar Aleksandar Vulin u avgustu ove godine.

A raketni sistem S-400 da kupi, Srbija nema novca, pa su nam ga Rusi pokazali na vojnoj vežbi. 

Ako nema za S-400, za raketni sistem „pancir“ novca ima, pa bi iz ruskih u Vučičeve ruke, posle makete trebalo da stigne i pravo oružje.

Pre „pancira“ iz Moskve, u Beograd stiže gost iz Vašingtona – Tomas Zarzecki, čovek u američkoj administraciji zadužen za uvođenje sankcija onima koji sarađuju sa ruskim odbrambenim i bezbednosnim sektorom.

„Ja mislim da je to pre svega jedna informativna misija. Crvenu lampicu su očigledno upalile vežbe sa Rusijom u kojima su doneta dva da tako kažem bisera ruskog naoružanja“, kaže spoljnopolitički komentator Milan Mišić.

„S-400 je kao simbol politička crvena linija. Najrealističnije je da usledi žestoka kritika“, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

Da li osim žestokih kritika Tomas Zarzecki donosi i drastičnije mere? Aleksandar Radić objašnjava da na osnovu Zakona iz 2017. Vašington ima mogućnost da uvede sankcije trećim zemljama zbog saradnje sa Rusijom i da se Srbija dosadašnjim nabavkama oružja za takve mere već kandidovala.

„Ta sredstva prema propisima koje Amerikanci imaju na stolu mogu već sama po sebi da budu dovoljan povod za politički pritisak, ali i za sankcije, s tim da to nisu sankcije koje su uporedive sa onima iz devedesetih godina“, kaže Radić.

„Te sankcije ne bi bile sankcije protiv države protiv ekonomije, nego eventualno protiv nekih institucija i protiv nekih pojedinaca“, kaže Mišić.

„Ako dođe do radikalnijeg razvoja prilika, ali u nekom ipak kontrolisanom nivou, onda bi mogli na udaru da budu ljudi iz Ministarstva odbrane, recimo ministar Vulin ili njegov pomoćnik za materijalne resurse Nenad Miloradović“, smatra Radić.

Radić ipak veruje da ovoga puta Zarzecki u Beograd ne donosi sankcije, već jasne zahteve.

„Da se pruži čvrsto obećanje da novo naoružanje neće biti kupovano“, kaže Radić.

Dolazak trećeg izaslanika iz Vašingtona za mesec dana, za analitičare je dokaz da je srpska politika balansiranja Zapadu sve više trn u oku.