Đorđević: Vlada premešta moć odlučivanja ka predsedniku u sektoru bezbednosti

Vesti 25. okt 201909:21 > 09:21
Podeli:
Izvor: N1

Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže da se s predlogom Strategije nacionalne bezbednosti nastavio trend povećavanja diskrecione moći političara, odnosno da je njime data mogućnost predsedniku da usmerava celokupan sektor bezbednosti, što nije u skladu sa Ustavom i što je "posao" Vlade. Dodaje i da se novima zakonima smanjuje transparentnost nabavki koje se tiču odbrane i bezbednosti. Govoreći o novom Zakonu o komunalnoj miliciji kaže da zabrinjava iz više razloga.

PrEUgovor koalicija u novom Alarm izveštaju analizirala je domete reformi u oblasti vladavine prava u Srbiji u periodu od aprila do septembra. Zaključak je da Srbija ne čini dovoljno da postigne dobre rezultate u ključnim oblastima. U izveštaju, između ostalog, piše i da su dešavanja u sektoru bezbednosti uznemirujuća.

Komentarišući to, Đorđević kaže da u Srbiji postoji trend koncentracije moći u političkoj vlasti. Dodaje da je Vlada Srbije krajem avgusta poslala predlog Strategije nacionalne bezbednosti, prema kom se vidi nastavljanje trenda da se u rukama političara povećava diskreciona moć. „I ono što je karakteristično za taj predlog jeste da se predsedniku Republike daje mogućnost da usmerava celokupan sektor bezbednosti, što nije u skladu sa Ustavom. Konkretno sa članom 112 Ustava, gde se tačno kaže da predsednik Republike komanduje vojskom, imenuje i razrešava oficire Vojske Srbije, dakle ne usmerava celokupnu bezbednosnu politiku, sve aktere – celokupnu vojsku, policiju i službe bezbednosti, već to radi Vlada“.

Iz Vlade Srbije se premešta ta moć odlučivanja ka predsedniku što nije u skladu ni sa našim Ustavom, ali i sa našom tradicijom, istakao je gost N1.

Dalje, Đorđević kaže da se novim predlozima zakona smanjuje transparentnost nabavki koje se tiču odbrane i bezbednosti. Imamo predlog zakona o javnim nabavkama koji je upućen Skupštini krajem septembra, gde je problematičan član 21 koji daje moć istitucijama u sektoru bezbednosti (vojsci, policiji, službama bezbednosti) da, pod izgovorom nacionalne bezbednosti, kupuju materijale bez javnih nabavki, bez toga da traže više ponuda, bez toga da vode računa o potencijalnom sukobu interesa, podvlači Đorđević.

Podseća da postoji praksa da nešto što je ranije bilo javna nabavka sada postaje tajna, a kao primer navodi patrolna vozila za MUP, kada je prvo nabaljeno njih 700, pa 300, gde nisu bil jasni mehanizmi na koji način je nabavka ugovorena. Pre toga smo imali i nabavku nameštaja za BIA, dodaje.

„Izveštaj EK će biti kao i prethodni, pitanje je šta će EU uraditi nakon njega“

Odlazeća Evropska komisija je u izveštaju za Srbiju objavljenom krajem maja direktnije ukazala na nedostatke uverljivih rezultata u oblasti zaštite osnovnih prava, vladavine prava i demokratije u zemlji. Sledeći polugodišnji izveštaj Komisije o reformama u poglavljima 23 i 24 (tzv. non-paper) u Srbiji očekuje se u novembru.

Đorđević ocenjuje da je sadašnji trenutak zanimljiv i da se postavlja pitanje šta će EU da uradi  s obzirom na to da pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom nisu započeti što je, prema njegovom mišljenju, veoma velika istorijska greška, jer se time jača evroskepticizam u regionu.

Smatra da se novi izveštaj neće mnogo razlikovati od prethodnih, i da će EU verovatno reći da postoje problemi u poštovanju vladavine  prava i u zaštiti ljudskih prava i poštovanju određenih političkih i demokratskih standarda, ali se postavlja pitanje – šta će uraditi nakon toga imajući u vidu, kako kaže, da realno Srbija stagnira u evropskim integracijama. Gost Novog dana podseća da je Srbija formalno pregovore počela 2014. godine, da je od 35 poglavlja otvoreno 16, da su dva zatvorena, da su 2018. otvorena samo četiri, a da se sada priča i o manjem broju – četiri, tri ili dva…  Smatra da EU treba da pogura reforme, pogotovo posle ove odluke zbog Francuske u vezi sa Albanijom i Severnom Makedonijom, jer je, kako kaže, očigledno da se Srbija i ceo region nalaze u političkoj krizi.

Trenutna politička vlast je, dodaje, zaokupirana s dva pitanja – rešavanje statusa Kosova i bojkot opozicije. I jedna i druga slika imaju posledice kad je u pitanju imidž u međunarodnoj zajednici, kaže. Pogotovo lošu sliku može da pošalje bojkot, da pogorša imidž, jer se šalje slika da funkcionisanje demokratije nije baš najbolje, navodi gost N1.

„Ako je bilo zloupotreba u Krušiku, Obradović treba da bude oslobođen uprkos poslovnoj tajni“

Upitan o slučaju Aleksandra Obradovića, radnika Krušika, kaže da su političari i zvaničnici odmah išli s tim da opovrgnu da li je on  uzbunjivač ili ne.

Ocenjuje da bi trebalo u tužilaštvu da postoje dva tima – jedan koji bi se bavio time da li je Obradović prekršio zakon i počinio neko krivično delo i drugi, koji bi istraživao da li je bilo zloupotreba u Krušiku. „A mi smo ušli u javnu raspravu o tome da li je uzbunjivač ili nije. Ako se dokaže da su zloupotrebe postojale u samom Krušiku, to ne bi trebalo da bude važno za gospodina Obradovića, on bi trebalo da bude oslbođen i ako je odao poslovnu tajnu… Ako je nešto protivzakonito… Jednostavno imamo slabu reakciju tužilaštva, treba i jedna i druga strana da se ispitaju“.

Ne veruje da će EK uraditi nešto povodom ovog slučaja, jer se, kako navodi, ne bavi konkretnim slučajevima. Ako se bude bavila nečim, to će biti ili borba protiv korupcije ili regulisanje izvoza oružja, dodao je.

Ali, osvrćući se na rad tužilaštva, podsetio je da ono nije reagovalo na sve ono što je u junu izneo u intevjuima (za NIN i Krik) penzionisani načelnik Uprave kriminalističke policije (UKP) Rodoljub Milović.

Novi Zakon o komunalnoj miliciji zabrinjava iz više razloga

Govoreći o novom Zakonu o komunalnoj miliciji kaže da zabrinjava iz više razloga – prvi je da ne postoji više ograničenje za zapošljavanje, što je prema ranijem zakonu bilo – 1 na 5000 stanovnika. Kaže da to otvara mogućnost za stranačko i partijsko zapošljavanje.

Zakon, dalje, ne obavezuje da se formira unutrašnja kontrola – stoji da može, ali da nije obavezno. Kaže da je to dosta zabrinjavajuće „jer je postojao veliki broj incidenata“. Zakon, dalje, omogućava komunalnim milicajcima da rade u civilu, što nije shodno opisu njihovog posla – bave se komunilnim redom, nisu kriminalistička policija, dodaje. „Sledeće je da načelnika bira gradonačelnik ili predsednik opštine, dakle nema konkursa“.

Đorđević podseća da je beogradska vlast inicirala promenu tog zakona.

„Postoji mogućnost da, ne samo u Beogradu, nego svi lokalni moćnici mogu da imaju ljude koji će moći da, po zakonu, primenjuju sredstva prinude – fizičku snagu, palice, lisice i biber sprej“, konstatuje Đorđević, dodajući da može da dovede i do toga da se razračunavaju na taj način sa političkim neistomišljenicima.