Besplatne haljine i šminka na mrežama – mamci za trgovinu ljudima

Vesti 18. okt. 201910:11 > 10:14
Podeli:
Izvor: N1

Društvene mreže se sve više koriste kao platforma za vrbovanje dece i odraslih za trgovinu ljudima, istakle su gošće Novog dana Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu telekomunikacija i Emili Fink iz Unitas fonda. Žrtve trgovine ljudima mogu biti svi, od dece do starijih osoba, a mamci su najčešće konkursi za posao ili različite audicije za devojčice.

SOS telefon za žrtve trgovine ljduima primio je preko 11.000 poziva, na osnovu kojih su formirana 172 predmeta od kojih 30 imaju elemente krivičnog dela trgovine ljudima. Od 2013. do kraja prošle godine čak 433 osobe su bile predmet trgovine ljudima, a 50 odsto od tog broja su deca, zvanični su podaci koje je iznela državna sekretarka Tatjana Matić.

„Imali smo primere da se društvene mreže koriste da se oglašavaju oglasi za posao ili audicije, koje privlače decu lili devojčice za snimanje spotova. U vreme matura nude se besplatne haljine ili šminka, a s druge strane se traži da pošalju fotografiju u donjem vešu ili na kojoj su obnaženi. U ove mamce se hvataju ne smao deca, već i roditelji“, upozorava Matić povodom Evropskog dana borbe protiv trgovine ljudima.

Emili Fink ističe da je trgovac ljudima veoma inteligentna osoba, koja može da bude veoma obrazovana, a svoju žrtvu može da vrbuje godinama. Ona objašnjava da su najčešće vrste eksploatacije seksualna, radna i trgovina organima.

„Kada završi seksualmu ili radnu eksploataciju ona na kraju služi samo za trgovinu organima. Žrtva se postaje putem putem lover boya, to jest dečka ili preko oglasa za posao. Naivnost i neinformisanost su glavni faktor“, napominje Fink.

Iz organizacije Astra kažu da je za 20 godina njihov SOS telefon primio oko 38.000 poziva, a 500 je bilo direktno povezanih sa trgovinom ljudima. Ovoj organizaciji se žrtve najčešće javljaju posle izlaska iz lanca trgovine, a ređe dok su još u lancu, kada Astra pokušava da se što pre poveže sa policijom i obavesti ih o trgovini ljudima.

Ističu da je reintegracija žrtava dug I mukotrpan proces, koji traje godinama. Kada žrtve uđu u sistem i pokuša da ostvari svoja prava ona mora sedam i više puta da ponavlja svoj iskaz, prolazeći tako kroz proces retraumatizacije. U malim sredinama žrtve bivaju odbačene od porodice i okruženja zbog svoje prošlosti, a postoje i teškoće u pronalaženju posla zbog čega ostaju u začaranom krugu siromaštva.