Stranka slobode i pravde (SSP) formirala je Inicijativni odbor u beogradskoj opštini Rakovica, ali umesto u zgradi te opštine, osnivačka skupština održana je ispred - na stepenicama, pošto je članovima stranke, kako su naveli, zabranjen ulazak u zgradu.
SSP je saopštila da iako je korišćenje sindikalnih prostorija u opštinskoj zgradi unapred bilo prijavljeno i odobreno, članove SSP dočekali portir i zabravljena vrata.
Predsednica odbora SSP u Rakovici Vesna Džidić Savić je rekla da su „do sada u tim prostorijama sastanke držale sve stranke, a ovo je prvi put da je to nekome zabranjeno“.
Predsednik beogradskog odbora SSP Marko Bastać ocenio je da je ovo „još jedan primer bahatosti aktuelnog režima, koji prisvaja institucije, iživljava se i vređa svakoga ko drugačije misli“.
Bastać je rekao da je gradska vlast Beograda i nestručna što se „vidi na svakom koraku“, kao kada „radnici angažovani na projektima Vesića probuše glavnu vodovodnu cev i potope ceo jedan deo grada, pa Ulica 27. marta četiri dana nema vodu“.
„Zajedno možemo da ih pobedimo. Pobedili smo ih na Trgu Republike. Hteli su da zabrane saobraćaj, ali smo konstantnim blokadama uspeli da ga vratimo, vratili smo trolejbuse, iako oni, doduše, trenutno ne idu jer Vesić preslaže svoje lažne betonske kocke“, rekao je Bastać.
Predsednik SSP Dragan Đilas je rekao da je „Srbija bogata zemlja siromašnih ljudi“, te da ju je dotle dovela korumpirana vlast, ali da to neće još zadugo, jer „iz dana u dan javlja se nova afera, izjave Aleksandra Vučića su sve luđe i luđe i to jednostavno ne može da traje“.
„Pitate me kako mogu da garantujem da će Srbija u roku od šest meseci nakon smene Srpske napredne stranke biti potpuno drugačija zemlja? Da li može da se odustane od fudbalskog stadiona od 500 miliona evra i da te pare damo da svaki lekar početnik ima platu od minimum 1.000 evra, medicinske sestre 600 evra, da nam ne bi odlazili u Nemačku pa da za pet godina nema ko inekciju da nam da? Može“, rekao je đilas.
Naveo je da će to biti muguće kada se počne da se novac ulaže tamo gde je najpotrebniji: „u ljude“, jer će tada Srbija postati „zemlja u kojoj se normalno živi“.
