Čurčić: Jaz između bogatih i siromašnih raste, najugroženiji prepušteni sebi

Vesti 18. sep. 201917:39 > 17:46
Podeli:
Izvor: N1

Država ne pokazuje da brine dovoljno za građane najugroženijih slojeva, nema institucija koje adekvatno brinu o njihovim interesima i oni su prepušteni sami sebi, rekao je Danilo Ćurčić programski koordinator Inicijative A11.

Nema sistemskog pristupa u borbi protiv siromaštva, Srbija kaska u ideji da treba da se bori protiv rastućeg jaza i siromaštva koje raste, i ljudi ostaju na margini, kazao je on i dodao da su najsiromašniji podložniji nekoj vrsti ucena ili nagrade koje bi dobili u zamenu na primer za glasanje za određene partije.

POVEZANE VESTI

„Ogroman je broj nezaposlenih, slabo plaćenih, nesigurnih u egzitenciju, to je ogromna katergorija ljudi o kojoj se niko ne brine. Nije napredak samo zapošljavanje, ili investicije, već moraju da postoje mere socijalne politike koja će rešiti ta pitanja socijalno najugroženih“, naveo je.

Ćurčić je upozorio da trentuno postoji problem da Ministarstvo rada planira izmene 15 zakona iz oblasti socijalne zaštite u jednom zasedanju.

„Sva ta pitanja iz resora Ministarstva rada će se u jednom jesenjem skupštinskom zasedanju promeniti, a većina nije bila na javnoj raspravi. Imamo opasnu ideju sa donošenjem 15 zakona iz jedne oblasti bez konsultioovanja stručnjaka. Ti zakoni nisu u planu rada vlade, to pokazuje da se nije sistemski radilo na tome, nije se preduzimao korak po korak, i veliki problem će biti da se vidi i koje su to promene“, kazao je.

On je dodao da u pogledu promena tih zakona nije adekvatno komunicirano s javnošću.

Izvor : N1

Milena Popović iz Istinomera rekla je da se ne zna da li je neka stranka obišla najugroženije građane, korisnike socijalne pomoći, pitala ih kako žive, probala da sa njima razgovara, ponudi im neki ozbiljan program.

Ćurčić se složio da, ako se pogleda rad vlada od 2000. do danas, u nekim oblastima socijalne zaštite nijedno slovo nije izgovoreno.

„Obećanja koja funkcioneri daju su prazna obećanja, moramo nešto radikalno da menjamo, ali to se ne dešava jer nema jasne debate u kom pravcu želimo da idemo. Postoje samo instant rešenja… Ne postoje ni jasna opredeljenja ni prostor za razgovor u kom pravcu želimo da idemo sa pitanjem socijalne zaštite, zdravstvene zaštite, obrazovanja“, zaključio je on.