Bašić: Velika distanca između etničkih zajednica u Srbiji

Vesti 18. sep. 201913:41 > 13:48
Podeli:
Izvor: N1

Društvene veze između etničkih zajednica u Srbiji su slabe, etnička distanca je visoka, a u javnim politikama podstiču se mere koje ne rešavaju postojeće probleme, pokazuje istraživanje Centra za proučavanje etniciteta iz Beograda.

Osnivač Centra, Goran Bašić, navodi za Južne vesti da je zanemarena dvojezičnost i učenje jezika društvene sredine i da se razvijaju paralelni sistemi obrazovanja na srpskom i manjinskim jezicima. Sistemi lojalnosti grupi i netolerancija različitosti bitno su doprineli razaranju društvenog prostora u kojem je interkulturalni dijalog moguć.

„Rezultat je rana društvena dezintegracija i često se dešava da na kraju osmogodišnjeg školovanja deca iz pojedinih manjinskih zajednica ne govore srpski na nivou koji je potreban za društvenu integraciju“, kaže Bašić.

Sistem zaštite prava nacionalnih manjina kroz zakone veoma je dobro postavljen, ali mu nešto nedostaje da ga poveže u smislenu celinu.

„Mnogi u ustavnom određenju Srbije kao države srpskog naroda i ostalih građana vide jedan od uzroka problema. Potom u zakonima se ne štite višestruki identiteti i zanemarena je višejezičnost“, dodaje on.

Rešenje problema na jugu Srbije zavisi od šireg konteksta

Kada je reč o jugu Srbije, Bašić, koji je i direktor Instituta društvenih nauka, kaže da položaj albanske manjine u Preševu, Bujanovcu i Medveđi treba sagledavati u kontekstu i dalje otvorenih pitanja statusa srpskog i albanskog naroda.

Bašić naglašava da je albanska zajednica tradicionalna, sa snažnim vezama sa sunarodnicima u regionu.

„Interesi Albanaca se u ovom trenutku rešavaju u jednom dugoročnom kontekstu i položaj manjine u Bujanovcu i Preševu i Medveđi svakako je pod tim uticajem. Bojkot popisa jedna je dimenzija tog problema, druga je zatvaranje albanske zajednice, kao i činjenica da nisu dublje integrisani u srbijansko društvo i nerazumevanje većine“, kaže Bašić.

Opšti popis u Srbiji planiran je za prvu polovinu 2021. godine.

Bašić ocenjuje da i problem udžbenika, koji je duži niż godina bio jedan od glavnih problema albanske nacionalne manjine, treba posmatrati kroz prizmu niza otvorenih pitanja između Srba i Albanaca, među kojima su, osim statusa Kosova, i odnosi prema različitosti, vladavini prava.