Mihalkov: Srbija je stavila na moje srce pečat

Vesti 17. apr 201513:47 > 14:40
Izvor: Tanjug/Zoran Žestić

Ruskom reditelju Nikiti Mihalkovu danas je, u Skupštini grada, uručena Povelja počasnog građanina srpske prestonice, uz poruku da od danas ima još jedan dom.

Povelju počasnog građanina srpske prestonice, prva koja je uručena jednom umetniku, uručili su gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predsednik gradske Skupštine Nikola Nikodijević.

Mihalkov je zahvaliio Srbiji, vlastima i umetnicima, što se u teško vreme ne plaše da budu susedi i da budu sa Rusijom, iako to povlači puno problema.

Tanjug/Zoran Žestić

„Istina je sa nama i za nas“, rekao je Mihalkov i istakao da u ovo teško vreme za sve, rođaci moraju biti zajedno, jer kako je kazao, ne možemo da računamo ni na koga drugog, no na sebe.

Mihalkov je, navodeći da mu je ovo prva titula počasnog građanina, rekao da mu se uvek činilo da je teško samo biti samo građanin, a kamoli počasni.

„Toliko osećanja imam za Srbiju i Srbe i smatram da nijedna nagrada ne može da zameni taj osećaj, sada ste na moje srce stavili pečat“, rekao je Mihalkov.

Mali: Od danas imate još jedan dom

Tanjug/Zoran Žestić

Gradonačelnik Siniša Mali rekao je da Beograd od danas ovekovečio svoje prijateljstvo sa velikim ruskim umetnikom, koji je zadužio ne samo Beograd, već i Evropu i svet.

„Želimo da vam ukažemo čast, jer ste puno toga uradili za afirmaciju Beograda i unapređenje saradnje dve zemlje. Obično je unapređenje saradnje na političarima, ali to što ste vi danas ovde za mene je velika čast“, rekao je Mali.

On je naveo da je Mihalkov kroz svoje filmove pokazao slovenski duh i podstiče svoje gledaoce na analize i traženje smisla.

Tanjug/Zoran Žestić

Mali je, najavljujući da će u junu biti potpisan sporazum između Beograda i Moskve, rekao da Beograd želi da ima još intenzivnije odnose sa ruskom prestoniciom u buduićnosti.

Navodeći da ne sumnja da će Mihalkov poneti najlepše uspomene iz Beograda, Mali mu je poručio da od danas ima još jedan dom.

Intervju sa MIhalkovim možete pročitati OVDE. „U Evropi me ne prikazuju, ali meni je dovoljan Beograd“, rekao je poznati režiser.

Počasni građani i Peter Handke i Torvald Stoltenberg

Skupština grada je 25. februara usvojila odluku kojom su Mihalkov, austrijski pisac Peter Handke i norveški političar Torvald Stoltenberg izabrani za počasne građane Beograda.

Zvanje se dodeljuje osobi koja je svojim radom, naučnim, umetničkim, političkim, humanitarnim i drugim oblicima delovanja, doprinela razvoju i ugledu Beograda, ostvarivanju i razvoju demokratije u Srbiji ili u svetu, očuvanju mira i napretku čovečanstva.

Do sada je dodeljeno 27 Povelja počasnog građanina Beograda, a poslednji kome je to priznanje uručeno je premijer Kine Li Kećjang, koji je u decembru boravio u Beogradu.

Na svečanoj sednici, biće uručene su i Nagrade grada Beograda za 2014. godinu, koja se dodeljuje 12. put u 19 različitih oblasti.

Uručene i Nagrade grada Beograda

Nagrade grada Beograda dobitnicima za 2014. godinu u 19 različitih oblasti uručene su na svečanosti u Skupštini grada, a predsednik gradske supštine Nikola Nikodijević poručio da su najviša godišnja priznanja za doprinos sveukupnom razvoju grada i ovog puta otišle u ruke najboljima.

Među dobitnicima, u oblasti medicine nagrađen je ministar Zlatibor Lončar za izuzetan rad i angažovanje u vreme prošlogodišnjih poplava, dok je za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju Beograda nagrađen Vladeta Jerotić, za istraživački rad na polju psihijatrije, psihologije, filozofije i religije.

Specijalno priznanje za izuzetan doprinos u realizaciji događaja od značaja za prestonicu dodeljeno je direktoru Beogradskog maratona Dejanu Nikoliću.

Nagrada za književnost i prevodno stvaralaštvo dodeljena je Zlati Bojović, za knjigu „Istorija dubrovačke književnosti“, za pozorišno stvaralaštvo Jeleni Jovičić za ulogu Norme Kesidi u predstavi „Viktor Viktorija“, a za film i radio-televizijsko stvaralaštvo Mladenu Matičeviću za režiju dokumentarnog filma „Moj zanat“.

Dobitnik nagrade za likovno i primenjeno stvaralaštvo, vizuelne i proširene medije je Milo Grozdanić za retrospektivnu izložbu crteža i objekata održanu u galeriji „Haos“, a za muzicko i muzičko-scensko stvaralaštvo nagrada je dodeljena Smiljki Isaković za premijerno izvođenje programa povodom stogodišnjice smrti Stevana Stojanovića Mokranjca na otvaranju Festivala čembala u Skupštini grada.

Časlav Koprivica dobitnik je Nagrade za društvene i humanističke nauke za delo „Filozofija angažovanja“, akademik Gradimir Milovanović dobio je nagradu za prirodne i tehničke nagrade, a Komlen Lalović za pronalazak „Uređaj za biometrijsku identifikaciju roditeljstva – materinstva“.

Za oblast medicine, nagrađen je Radan Džodić za doprinos u razvoju medicine, za arhitekturu i urbanizam nagrada je dodeljena grupi stručnjaka za realizovano delo Kombinovana dečja ustanova u Bloku 61 na Novom Beogradu, a za poljoprivredu, poljoprivrednom gazdinstvu Dobrice Rakovića iz Brestovika god Grocke.

Nagrada za novinarstvo dodeljena je Veljku Pajoviću za radio emisiju Beogradska razglednica na Studiju B, a za sport Tatjani Jelači za osvojenu srebrnu međalju na EP u atetici u Cirihu prošle godine.

Za herojsko delo nagrada je dodeljena Nemanji Milojkoviću, Marku Đurkoviću, Andriji Becinu, Darku Bugarskom i Slobodanu Vilotiću za spasavanje građana Obrenovca u prošlogodišjnim poplavama.

Dobitnici nagrada za stvaralaštvo mladih za 2014. su Una Popović u oblasti nauke, a u oblasti umetnosti kreativni tim učenika 13. beogradske gimnazije.

Dobitnici nagrada „Svetislav Stojanović“ su Predrag Sel, komandir čete u Vatrogasno spasilačkom bataljonu Voždovac i Vatrogasno spasilačka četa Obrenovac za izuzetne rezultate u spasavanju života i imovine Obrenovčana tokom poplava.

Da je nagrada podstrek za dalji rad, ali i prijatno iznenađenje i čast, smatra i učenica Trinaeste beogradske gimnazije Dorotea Damjanović, koja je bila deo kreativnog tima učenika koji su dobili nagradu za igrano-dokumentarni film „Godina koju su pojeli skakavci“.

Inače, Povelje počasnim građanima i Nagrade grada tradicionalno se dodeljuju u vreme obeležavanja Dana Beograda, od 16. do 19. aprila, koji predstavljaju jednu od najznačajnijih manifestacija u prestonici.

Povod njenog održavanja su dva važna datuma u istoriji grada – 16. april kada se u pismu pape Jovana osmog prvi put pominje slovensko ime grada Beograda i 19. april – dan kada su 1867. godine simbolično predati ključevi grada Knezu Mihailu Obrenoviću.