Organizatori Parade ponosa: Građani se žale da nisu mogli da uđu na Prajd

Vesti 16. sep. 201917:16
Podeli:
Izvor: N1

Na ovogodišnjoj Paradi ponosa u Beogradu bilo je oko 2.000 ljudi, a organizatori su primili pritužbe građana da nisu mogli ući na Prajd, iako su dolazili na unapred dogovorene tačke ulaza u vremenu predviđenom za dolazak, rekao je Marko Mihailović iz Beograd Prajda.

Mihailović je za agenciju Beta kazao da je uprkos dobroj saradnji koju su organizatori imali prethodnih godina sa policijom, ove godine policija odbila da usliši molbu organizatora da se punktovi za ulaz sklone i da Prajd bude otvoren za sve gradjane i građanke, kao i da se blokada grada i saobraćaja svede na minimum.

POVEZANE VESTI

„Takođe, primili smo veliki broj primedbi na neprimereno ponašanje policije, konkretno komentare koje su upućivali građanima koji su želeli da se priključe Prajdu. Planiramo da uputimo zvanično pismo nadležnim institucijama i očekujemo primerenu reakciju kao i nastavak saradnje na kojoj radimo godinama“, rekao je Mihailović za agenciju Beta.

On je naveo da je ove godine napravljen veliki pomak tokom samog Prajda i to najviše u zabavnom programu u parku Manjež koji je trajao do 23 časova i koji je, kako je kazao, imao odlične reakcije publike.

Parada ponosa održana je juče u Beogradu, a učesnici Prajda prošetali su centralnim gradskim ulicama. Šetnja je prošla je bez incidenata, a događaj je završen zabavnim programom u parku Manjež u kasnim večernjim satima.

„Kasni se za zakonom, što otežava život LGBT+ osobama“

Mihailović je rekao da se već uveliko kasni sa donošenjem zakona o registrovanim istopolnim zajednicama jer je njegovo usvajanje bilo u akcionom planu Vlade Srbije koji je već istekao.

„Svako prolongiranje otežava osobama koje žive u istopolnim zajednicama da vode nomalan i uređen život i produbljava sistematsku diskriminaciju koja podstiče diskriminaciju i mržnju“, kazao je Mihailović za agenciju Beta.

Na pitanje o jučerašnjoj izjavi premijerke Srbije Ane Brnabić na Prajdu u Beogradu da se radi na izradi zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima i zakona o rodnom identitetu i da se razgovora sa nevladinim organizacijama, Mihailović je kazao da organizacije civilnog društva okupljene oko Beorgad Prajda nisu konsultovane i da je to, kako je rekao, čest problem.

„Pozivamo vlast da nas kao eksperte uključi u pripremu ove regulative“, naveo je Mihailović za Betu.

On je komentaršiću jučerašnju izjavu predsednice Vlade Ane Brnabić rekao je da u pravu kada kaže da „ona nije LGBT predsednica Vlade, već predsednica Vlade koja je LGBT osoba“, ali da misli da ona kao pripadnica manjinske grupe mora da iskoristi svoj položaj i uticaj i da ukaže na probleme sa kojima se LGBT+ osobe suočavaju i da doprinese njihovom hitnom rešavanju.

„Ana Brnabić je uradila mnogo što se tiče vidljivosti LGBT+ zajednice, ali ne vidimo neki značajan napredak što se tiče legislative ili položaja LGBT+ zajednice u društvu. Činjenica da se ključni zahtevi Beograd Prajda ne menjaju godinama pokazuje da ni jedan zahtev nije usvojen niti ozbiljno razmatran“, ocenio je Mihailović.

Reagovao je i na današnje saopštenje Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS) koji je zatražio zabranu održavanja Parade ponosa „sve dok LGBT+ osobe ne prestanu da svesno provociraju i vredjaju nacionalna i verska osećanja većine stanovništva“ navodeći da smatra da poziv na protivustavno delovanje poput zabrane slobode okupljanja ukazuje „na potpuno nerazumevanje principa građanskog života i demokratskih vrednosti“.

„Optužbe za ‘vređanje nacionalnih i verskih osećanja većine’ su apsurdni, cilj Beograd Prajda je unapredjenje celokupnog društva od kojeg će koristi imati i LGBT+ i ne-LGBT+ građani i građanke Srbije. Beograd Prajd je otvorena manifestacija na kojoj su svi dobrodošli a koja, izmedju ostalog, želi da doprinese očuvanju slobode govora i mišljenja, osim ako neko nosi poruke koje u sebi imaju element govora mržnje, što je zakonom zabranjeno“, rekao je Mihailović za agenciju Beta i dodao da oni ne mogu da utiču na to šta se nalazi na transparentima koji gradjani sami donose.

Mihailović je rekao i da pripreme za sledeći Prajd poćinju uskoro, a da su organizatori za sada fokusirani na osvajanje EuroPRide-a za 2022. godinu za koju se Beograd Prajd kandidovao kao grad domaćina.