Programski direktor za obrazovanje u Inicijativi "Digitalna Srbija" Nemanja Đorđević je ocenio da je visoko obrazovanje u Srbiji u ozbiljnoj krizi i da mora da se otvori za kritiku svih aktera u obrazovnom sistemu i da bude spremno da se menja na osnovu pravih podataka i potreba.

On je u intervjuu agenciji Beta rekao da „čvrsto veruje da u sferu obrazovanja, koja obuhvata čitavo društvo, mora da se uključi apsolutno svaki akter tog društva, a naročito privreda“.

„Uključivanjem čitave zajednice, otvorenim dijalogom sa javnošću i neprekidnim tumačenjima aktuelnih problema od strane relevantnih stručnjaka koji moraju biti pažljivo saslušani – počinje stabilan put ka pozitivnim promenama. To je, uostalom, i jedna od vrednosti kojom se Inicijativa ‘Digitalna Srbija’ vodi od samog početka svog rada“, istakao je Đorđević.

Dodao je da bi u razumevanju krize u kojoj je visoko obrazovanje „bilo veoma važno shvatiti da kada u medijima slušamo o pojedincima koji traže prečice do akademskih zvanja, mi vidimo samo posledicu mnogo dubljeg trenda koji su prethodno (kao model za ugledanje) postavile same visokoobrazovne ustanove“.

„Ono što je, šire gledano, neophodno našem obrazovnom sistemu jeste spremnost za stvarnu autokritiku i volja da se problemi rešavaju ne samo deklarativno i kozmetičkim promenama, već sa stvarnom svešću koliko su nam potrebni ljudi koji znaju, i znaju po najvišim standardima svoje struke“, smatra Đorđević.

Naveo je primer da se Srbija poslednjih osam godina „ponosi prisustvom najjačeg srpskog univerziteta na Šangajskoj listi, ali da niko ne daje odgovor na pitanje zašto je bi pozicija na toj listi uopšte bila važna“.

„Sredstva koja se planiraju u budžetu Republike za kupovinu istraživača iz inostranstva, koji bi potpisivali naše univerzitete na svoje radove, bilo bi celishodnije uložiti u same univerzitete, a ne u lečenje pozicije na Šangajskoj listi“, ukazao je Đorđević i dodao da sve dok se ne zna koji je merljivi razlog za neku novu obrazovnu politiku, nema je smisla ni uvoditi.

Podsetio je da je kroz projekat Master 4.0 koji je prošle nedelje predstavljen javnosti „Digitalna Srbija“ želela da otvori dijalog na temu saradnje izmedju fakulteta i potreba privrede.

„Mi smo, pre svega, želeli da budemo posrednici, prevodioci sa jezika privrede na jezik akademske zajednice, i obrnuto. Iako smo nevladina i neprofitna organizacija mi smo vrlo uvezani sa privredom jer okupljamo veliki broj izuzetno uspešnih kompanija iz najrazličitijih sektora, a samim tim i neke od naših najuspešnijih poslovnih ljudi“, kazao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, Master 4.0 je, nakon dugotrajnog procesa, predstavljen kao veliki i značajan korak napred u sferi formalnog obrazovanja. Čine ga četiri različita programa: dva su u Beogradu, prvi organizuje Elektrotehnički fakultet zajedno sa Fakultetom organizacionih nauka, drugi organizuju Mašinski i Matematički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu je treći, a Univerzitet u Nišu četvrti.

„Stvaranju programa Master 4.0 prethodilo je istraživanje kompanije Infostud koje je utvrdilo da 95 odsto IT kompanija ima poteškoća sa pronalaženjem stručnjaka. Postavili smo model javnog poziva kao poligon za otvorenu saradnju svih tih različitih aktera iz privrede, javne uprave i sa fakulteta. Definisali smo zajedno šta bi bile ključne oblasti, tražili smo da odredjen broj predavača bude iz industrije i sa inostranih fakulteta, kao i da se obezbedi više prostora za razvoj praktičnog znanja“, objasnio je Đorđević.

„Digitalnoj Srbiji“ je, kako je istakao, u tom master programu osnovni motiv bila zapošljivost, a ne zapošljavanje.

„Nezaposlenost u Srbiji je velika – u našoj zemlji trenutno preko 10 odsto radno sposobnog stanovništva zaista nema posao, ali nama su takodje potrebni vrhunski stručnjaci, i to bolji od najboljih koje imamo, koji bi ponudili inovativna rešenja u budućnosti. Ovaj master program je nastao sa željom da dobijemo upravo takve ljude. Lidere koji će ne samo pronaći posao, već ga stvoriti, za sebe i za druge, povećavati kvalitet znanja u našem društvu i kulturi“, rekao je Programski direktor za obrazovanje u Inicijativi „Digitalna Srbija“.

Osnovni dogovor koji je Inicijativa imala sa svim kompanijama kada je osmišljavala poziv bio je, kako je naveo, da obezbedi stipendije za najbolje od najboljih koji upišu taj master, ali koje ih ni na koji način neće kasnije uslovljavati.

„Oni će biti u prilici da baš sa takvim kompanijama, najboljim kompanijama koje upravo imamo u ‘Digitalnoj Srbiji’, u budućnosti sarađuju i imaju mentorski rad. Polje saradnje mora biti otvoreno, kompetitivno i usmereno na izvrsnost u radu“, rekao je Đorđević i dodao da od tih 75 kompanija samo jedan deo dolazi iz „Digitalne Srbije“.

Na pitanje da li će Master 4.0 sa svojih 140 studenata godišnje rešiti problem broja IT stručnjaka o kome se često govori u javnosti on je kazao da se sa tim programima direktno ne rešava problem nezaposlenih već izazov koji postoji sa izuzetnim ljudima sa domenskim znanjima koja bi bila još bolja kada bi „iskočili“ u neke druge oblasti.

„Fakulteti treba da školuju ljude koji će stvarati nove poslove, a ne ljude koji će tragati za poslom. Posle ovog master programa studenti bi zaista trebalo da steknu kompetencije koje bi inače teško stekli bez sistemskog okvira saradnje izmedju obrazovanja i privrede“, ocenio je Đorđević.

„Digitalnoj Srbije“ je, kako je rekao, cilj stvarna i efektivna promena u oblasti obrazovanja, a ne njena simulacija, koja je veliki izazov aktuelnog obrazovnog sistema.

„U digitalnoj ekonomiji se teme, problemi i alati svakodnevno pojavljuju i menjaju, i mi moramo da budemo prisutni i u dosluhu sa svim akterima obrazovanja, kako bismo zaista tim studentima (našim budućim kolegama i saradnicima) ponudili relevantna i aktuelna znanja. Nadam se da će Master 4.0 programi izazvati lančanu reakciju u visokom školstvu i da će postati znak za savremeno obrazovanje zasnovano na stvarnim potrebama društva i proverenim rezultatima“, rekao je Đorđević.