Serija seče stabala, koja se u Beogradu odigrava već nekoliko meseci, nastavila se u jednom spomeniku prirode. Ekipa N1 se na poziv gledalaca uputila u Miljakovačku šumu, područje pod državnom zaštitom treće kategorije.

Nekada manastirski posed, danas zelena oaza na desetak kilometara od centra Beograda. Miljakovačka šuma, spomenik prirode, u kom je ekipa N1 zatekla ovaj prizor – pedesetak spomenika onome što su bila stabla, po svemu sudeći do nedavno. Ko i zašto seče park pod zaštitom države, revoltirani građani pitali su preduzeće „Srbjašume“.

„Dobili smo odgovor da crkva ima pravo, crkve imaju pravo da seku jedan deo šume i to onaj koji odrede stručnjaci., šumari. E sad da li je to istina, ili neko koristi tu činjenicu pa radi dodatno još nešto zaista ne znamo“, kaže Boško Vuković, iz udruženja „Čuvari izvora“ Miljakovac.

Pitanja nadležnima uputila je i N1, uz podsećanje da su o seči Miljakovačke šume pod nejasnim okolnostima, mediji izveštavali i 2017. i 2018. godine.

„Ovo ako krene neće imati kraja, zima se bliži i ovo je zaštićeno prirodno dobro i to je krivično delo i velike su kazne“, upozorio je Vuković.

Krivični zakonik predviđa kaznu i do tri godine za šumsku krađu ili pustošenje šuma. Međutim više od lopovske, građani strepe od državne sekire, na čijem su se udaru, samo u poslednjih nekoliko meseci u Beogradu, našla stabla koja su zasmetala projektantima Kalemegdanske gondole; zatim borovi na Košutnjaku.

  Padala su stabla i u parku na Banovom brdu, a stigla je testera „Zelenila“ i u staro jezgro grada – u Čuburski park.

Sve to uprkos protestima građana, i uz uveravanje nadležnih da je pustošenje zelenih površina Beograda u javnom interesu.