Čoko: Retorika o "Oluji" sa obe strane stvara samo veći jaz, nastavili smo život

Vesti 05. avg. 201910:22 > 10:24
Podeli:
Izvor: N1

Kultura sećanja i retorika koju plasiraju političke strukture i u Srbiji i u Hrvatskoj svakog 4. i 5. avgusta ne doprinose pomirenju, već samo stvaraju još veći, nepotreban jaz, kaže ratni fotograf i antropolog Igor Čoko, koji se pre 24 godine nalazio u Kninu i bio svedok tragičnih dešavanja.

„Dešavanja od pre 24 godine su davno arhivirana prošlost, po pitanju nekog pogleda na stvari. Ja sam tada bio u Petrinji, u studentskoj brigadi. Sticaj okolnosti nas je odveo u Knin i to je bila avantura koja se, da kažem, završila hepi endom u smislu – život je pobedio taj pogrom i nastavili smo dalje. kada se završilo to u Kninu, sve je prošlo, došli smo u BiH, bukvalno sam bio na nultoj tački, iza mene je bio život koji je goreo u plamenu, a ispred mene jedna velika nepoznanica“, opisao je Čoko taj period u Novom danu.

Dvadeset četiri godine su, kako kaže, dug period u kome se „dešavao život“.

POVEZANE VESTI

 „Imamo formirane druge generacije ‘postolujnih potomaka’, da ih tako nazovem, ljudi koji su rođeni u Srbiji i koje za Knin i Krajinu vezuje samo priča njihovih roditelja. To je prosto dovoljno vremena da se izgradi novi kulturni identitet“, kazao je Čoko.

Naglasio je i da „kultura sećanja, estetika i retorika u Kninu i u Krušedolu, pravi taj nepotreban jaz i evocira uspomene koje u jednom trenutku spotiču tu potrebu ljudsku da arhivira tu svoju priču i nastave dalje“. „Ta sećanja ne mogu da se zaborave, ali su na neki način prevaziđena“, dodaje.

„Suština problema je da, dok god se ova priča dešava u organizaciji političkih struktura koji su direktno ili indirektno povezane sa samim dešavanjima, neće biti bolje…’Oluja’ nije produkt ljudi koji su bili učesnici ovih dešavanja, nego političkih struktura….Danas isti ti ljudi i dalje plasiraju iste priče, a i dalje postoji masa koja će da prihvati tu priču. U međuvremenu se dešava život, što je realnost….negde u suštini ta retorika smeta i na ružan način budi uspomene“, izjavio je gost N1.

To ponavljanje iste retorike već 24 godine na obe strane, nema nikakvu svrhu, dodaje.

„Ona udaljava napore ljude koji su u međuvremenu prevazišli taj problem, reintegrisali se…Žao mi je što se malo o tome priča, što to nije aspekt u prvom planu“, kaže Čoko.

Na pitanje kako danas izgleda život u Kninu, Čoko kaže da izgleda kao da je vreme stalo.

„Dok se Zagreb i Beograd nisu mešali u život jedne provincije zvane Knin, nije bilo nikakvih problema. E, onda je krenuo haos. I onda vi postajete taoc jedne političke ideje, gde ste vi moneta za potkusurivanje“, ocenio je Čoko.

„Nedavno sam bio u Kninu, pravim neku foto priču, mislim da je u vizuelno estetskom smislu vreme tamo stalo, kao da je i dalje 1995. godina…Ljudi su taoci ovakve retorike. Kao da je normalan život koji se tamo dešava neka paralelna stvarnost“, kaže Čoko i dodaje da je problem u tom gradu iseljavanje ljudi u Nemačku i Irsku.

„Danas Knin, na žalost, živi jedan ozbiljan demofraski pad zbog iseljavanja ljudi“, kaže.

Pogrešna je, dodaje, bila predstava Knina kao „srpskom gradu“.

„Oni su tamo bili etnička većina, ali je Knin imao razvijenu građanska svest, tamo je bio veliki broj međuetničkih gradova. Biti Kninjanin je bilo pitanje statusa, u smislu progresivnosti, ljudi su živeli svoj život, svirao se dobar rokenrol, vodilo se računa o onim slatkim stvarima koje čine život…I onda je neko došao, zamutio vodu i to je sve otišlo u nepovrat“, priča Čoko.

Kaže i da su ljudi, i Srbi i Hrvati, nalazili način da ponovo uspostave kontakte posle rata, a mnogi taj kontakt nisu ni gubili, uprkos razdvojenosti.

„U ovoj čitavoj priči najviše su nastradali ljudi, obični ljudi“, kazao je Čoko.

Ljudi u Kninu postali su marioneta za potkusurivanje, dodao je.

„Dok se Zagreb i Beograd nisu mešali u život jedne provincije zvane Knin, nije bilo nikakvih problema. E, onda je krenuo haos. I onda vi postajete taoc jedne političke ideje, gde ste vi moneta za potkusurivanje“, ocenio je Čoko.

Poziv hrvatskih vlasti u ono vreme Srbima da ostanu u toj zemlji, gost N1 vidi kao manipulaciju.

„To je ta politička klackalica i manipulacija. Niko neće posle četiri godine rata zdravo za gotovo da prihvati poziv Hrvatske da ostanu, ne daj Bože da su ostali, onda bi imali zločin epskih razmera. I ta Oluja, koja jeste zločin a priori, je zapravo epilog jedne agonije koja je trajala pet godina. i koja je morala na neki način da se završi, na žalost, otišlo je predaleko“, rekao je Čoko.

Na pitanje zašto nema većeg povratka, Čoko kaže da su razlozi ekonomske prirode.

„Povratka nema isključivo iz ekonomskih razloga. Danas imamo situaciju da se ljudi iz Hrvatske masovno iseljavaju. EU je tržište rada na koje mogu da legitimno konkurišu za posao i oni koriste tu priliku. Posle 1995. godine, Srbi su proterani iz Hrvatske, nakon kraja rata mogli su da apliciraju za državljanstvo Hrvatske, države koja ih je proterala a ond aih kao pozivala da uzmu državljanstvo. S druge strane u Srbiji su godinama držani u statusu izbeglica, i onda su ljudi koristili priliku da odu u treće zemlje. Oni tamo sada imaju svoje normalne živote i negde je to situacija koja je dobra strana ove tragedije, mogućnost da se resetuje život“, kazao je Čoko.