Izbeglice koje žive u Rakovici strahuju da će ostati bez krova nad glavom

Vesti 22. jul. 201918:00 > 18:06
Podeli:
Izvor: N1

Još jedan kolektiv izbeglih iz ratova devedesetih, suočava se sa mogućim iseljenjem. Dvadesetak porodica koje žive u Rakovici strahuju da će ostati bez krova nad glavom. Objekte koje su 2004. izgradili od humantarne pomoći, sada kako tvrde, Komesarijat za izbeglice želi da preuzme.

Dok stanari kažu da im se nudi ugovor po kom će u svojim kućama živeti kao podstanari sa pravom otkupa posle šest meseci, iz Komesarijata odgovaraju da izbegli ne mogu biti vlasnici kuća i da se ugovorom stvaraju uslovi da to postanu.

Dragan Miljević, samo je jedan od stanara u Bulevaru patrijarha Pavla, koji, kako kaže, strahuje da će u sopstvenoj kući postati podstanar. Pre 15 godina, stan u kome živi, izgradio je uz pomoć humanitarne donacije UNHCR-a, a sad bi bez toga, kako navodi mogao da ostane. Krivac za to je, kako tvrdi, Komesarijat za izbeglice koji od stanara traži da se odreknu izgrađenih stanova.

„Mi nekome smetamo ovde i taj hoće odavde da nas izbaci i zato hoće da nas prevedu da mi pređemo u kombinovanu gradnju, onda sam ja razvlašćen. A po pitanju kombinovane gradnje mi ovde treba da budemo podstanari i imam pravo da stanujem u svom stanu šest meseci, nakon toga, Komesarijat ima pravo da me izbaci“, kaže izbeglica iz Hrvatske Dragan Miljević.

Sagovornik N1 tvrdi i da Komesarijat za izbeglice ima za cilj da legalizuje stanove i prepiše ih sebi.

„Komesarijat je započeo legalizaciju ovih stanova bez našeg odobrenja, njih je ovlastio Grad Beograd, odnosno Goran Vesić im je potpisao da se izvrši legalizacija ovih stanova u korist stambenog fonda Vlade Srbije, a kada se izvrši legalizacija, za šta Komesarijat nema ni jedan validan dokument, ovo više nije naša imovina“, dodaje Miljević.

Šta će biti sa izbeglima iz ratova devedesetih koji žive u Rakovici, za sada nije poznato. Nadležni iz Grada Beograda za N1 nisu odgovorili, a bez rekacije su i u opštini Rakovica. Iz Komesarijata poručuju da je legalizacija objekata pokrenuta, kako bi stanari postali vlasnici stanova.

„Korisnici navedenih stambenih jednica prvo stiču uslove da zaključe ugovor o zakupu na određeno vreme od šest meseci, a nakon toga za one porodice koje to žele i da se zaključe ugovori o kupoprodaji stanova, u celosti ili u više godišnjih rata bez kamate na maksimum 25 godina. Kupoprodajna cena za navedene stanove se utvrđuje tako što se cena dobijena od strane nadležne poreske uprave umanji za 50 odsto, a tako umanjena cena umanjuje se za još 40 odsto“, navodi Komesarijat za izbeglice.  

Predstavnici organizacije Krov nad glavom smatraju da je u pitanju pritisak na stanare, a ne rešenje.

„Pritisci na izbeglice vrše se i u drugim kolektivima, kao što je Ustanička, Bristol i Ovča, to su stotine ljudi, direktno ugroženi za prava na jednini dom koji mogu brzo da završe na ulici i da nemaju prosto kuda da odu i u pitanu je jedna užasna stambena politika koju Komesarijat mora da menja“, rekao je Vladimir Logos iz organizacije Krov nad glavom.

Na stotine izbeglica u Srbiji već skro tri decenije čeka da im država reši stambeno pitanje. Iz Komeserijata poruču da oni koji su dobili privremeni smeštaj imaju dve opcije – jedna je da plaćaju zakup, druga da ga otkupe po povlašćenim cenama.