Milosavljević: Neka, umesto ratnih zločinaca, heroji budu Slobodan i Neško Đokić

Vesti 21. jul 201911:30 > 11:42
Podeli:
Izvor: N1

Tolerisanje uvreda i pretnji koje Vojislav Šešelj iznosi u javnosti deo su trenda glorifikacije ratnih zločinaca i negiranja i relativizovanja genocida, ocenili su gosti Novog dana. Milosavljević predlaže da umesto ratnih zločinaca Slobodan i Neško Đokić budu ljudi za uzor novog srpskog društva.

Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava je u Novom danu istakao da su uvrede i pretnje koje je Vojislav Šešelj uputio sa skupštinske govornice novinarki Danasa Snežani Čongradin, a putem Tvitera poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, direktna posledica negiranja genocida u Srebrenici.

„Ono što je preko potrebno da se desi je politička osuda pretnji, ali i politička osuda programa, to jest okvira iz kog dolaze te pretnje, a dolaze iz velikosrpskog projekta. Na tome se meri i treba da se testiraju političari koji govore o vladavini prava, a ćute na napade na povernicu koja je predstavnik ove zemlje“, ističe Milosavljević.

Milena Vasić iz YUCOMA (Komitet pravnika za ljudska prava) ukazuje da je na Šešeljeve pretnje prvo trebalo da reaguje predsedavajući Skupštinom i makar opomene lidera radikala, a potom i državni organi koji treba da zatraže skidanje imuniteta Šešelju kako bi bio procesuiran. Ona dodaje da se umesto toga, sa mesta predsedavajućeg dva puta čulo „hvala profesore“, sa akcentom na „profesore“, kao znaku uvažavanja.

Milosavljević kaže da je u Srbiji aktuelan trend negiranja genocida i relativizacije ratnih zločina, a da je na delu ponovo igra brojkama i manipulacija drugim ratnim zločinima.

„Hijerarhija pravnih kvalifikacija se mora dogoditi i zato je priznanje genocida izraz najvećeg patriotizma u Sbiji, jer bi se sa tim čitava priča o kolektivnoj krivici, što je glupost, rasturila na komade“, ističe gost Novog dana.

On kaže da je sve to posledica kulture poniženja koja se, kako objašnjava, endemski širi sa ciljem da se društvo umori od prava da se reformiše na principima prava i slobode.

„Da bi se kultura poniženja svrgla bitno je pitanje nade, da umesto ratnih zločinaca neki drugi ljudi budu naši istinski heroji“, kaže Milosavljević i predlaže da to budu Slobodan i Neško Đokić. Oni su pokušali da spasu i udomili četvoro civila iz srebreničke enklave, koji su na kraju pobijeni.

Zbog svog čina Đokići su doživeli stigmu u svojoj zajednici. Neka umesto ratnih zločinaca ti ljudi budu uzor i primer za neko novo srpsko društvo, poručuje Milosavljević.