Ejdus: Umesto da se pogledamo u ogledalo, loptu prebacujemo na Brisel i susede

Vesti 07. jul 201912:36 > 14:54
Podeli:
Izvor: FoNet/Zoran Mrđa

Zapadni Balkan je sekundarna tema za EU, izjavio je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Filip Ejdus i ocenio da se Srbija "nalazi na lošem mestu kada je reč o Uniji", jer naša politička elita loptu stalno prebacuje na Brisel i susede, umesto da se "pogleda u ogledalo" i uradi što je do nje da proces pogura napred.

On je, povodom dogovora zemalja članica o kandidatima za čelne pozicije unutar EU, primetio da svi, sem budućeg predsednika Evropskog saveta, imaju više od 60 godina.

To je možda pogrešna poruka omladini od koje se zahtevalo da glasa na izborima za Evropski parlament (EP), rekao je Ejdus za FoNet.

„Zajedničko im je i to da su svi miljenici Davosa i internacionalnih liberalnih krugova moći u koje su duboko inkorporirani, pre svega Kristin Lagard, koju zovu kraljicom Davosa“, rekao je Ejdus.

Prema njegovoj oceni, to je „dobro za one koji žele da očuvaju kontinuitet i status kvo, a loša vest za ljude koji su se nadali novim alternativnim politikama“.

 Kao kuriozitet, Ejdus vidi i to što „za četiri ključne funkcije nije predložen niko iz Višegradske grupe, niti iz nordijskih zemalja, već samo predstavnici takozvane stare Evrope“.

Smatra da je teško odrediti da li je za Srbiju značajnije ko će biti novi komesar za proširenje, ako ga bude, ili je važnije to da je na čelnu poziciju sektora za spoljnu politiku i bezbednost predložen Španac koji će facilitirati proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Prve reakcije u svetskim medijima i proevropskim krugovima analitičara na predlog da Žosep Borel zameni Federiku Mogerini bile su optimistične, uočio je Ejdus, koji je saglasan sa ocenama da je Španac iskusan diplomata, koji ima pozitivnu reputaciju u Srbiji.

Baš zbog toga što je Španac i Katalonac i vatreni protivnik secesionizma i separatizma u svojoj zemlji, rekao je Ejdus, veruje se da će imati „kredibilitet da ubedi Beograd da napravi teški kompromis“.

S druge strane, on je skeptičan u pogledu „prihvatanja Borela na Kosovu“, na šta ukazuju i prve rekacije u prištinskoj štampi.

Prema njegovom viđenju, postavlja se pitanje da li je Borel „ta osoba koja ima integritet i kredibilitet da ubedi Prištinu da povuče takse i da se vrati za pregovarački sto“.

U strateškom smislu, ako Borel ne bude prihvaćen od obe strane, ukazao je Ejdus, to može da otvori put i nekim drugim akterima da se uključe u čitav proces.

Nestašica robe na severu Kosova najavljuje novu krizu?

Osvrćući se na pitanje severa Kosova, on je napomenuo da „analogija“ sa događajima pre ratova u bivšoj Jugoslavije, kada je bojkotovana roba iz nekih republika, „može biti varljiva i navesti nas na stranputicu, jer bi zaključak bio da nam se sprema rat, ili neka ogromna kriza“.

„To nije u potpunosti isključeno, imajući u vidu da u međunarodnoj politici može da dođe do neželjene eskalacije“, ali se Ejdusu čini da je ovo što se dešava na severu Kosova predstava za javnost, koju su iscenirala oba rukovodstva.

Iza nje ne stoji namera da sve eskalira do oružanih sukoba, „jer deluje da ni jedna od strana to ne žele“, protumačio je on i predočio da je cilj „Haradinajeve predstave da taksama poveća popularnost i da sa njima uđe u naredne izbore koji će se dogoditi verovatno naredne godine“.

S druge strane, Ejdus misli da su „vlasti u Beogradu ispinovale celu stvar, iskoristile pogoršanu humanitarnu situaciju na severu, da izgleda mnogo gore nego što zapravo jeste, kako bi skrenuli pažnju EU na to da Kosovo ne poštuje ljudska prava i na taj način otvorili prostor za novi pritisak na prištinsku stranu“.

Upitan da li misli da EU ne vidi to što on vidi kao „isceniranje i spinovanje“, Ejdus je odgovorio da je siguran da mnogi koji pomno prate situaciju znaju šta se događa.

Podsetio je, međutim, na jednu od prethodnih predstava, slučaja maskiranih ljudi na lokalnim izborima, koji su poništeni, kada su svi znali ko stoji iza njih.

Uprkos tome, kreirana je medijska slika na osnovu koje je širi krug ljudi, koji nije imao direktan uvid u situaciju, menjao svoje mišljenje i svoju politiku, ukazao je Ejdus.

Zamor od proširenja EU

Govoreći o kapacitetu EU da vrati dve strane za pregovarački sto, on je problem smestio u kontekst zamora od proširenja, iako je to bila najuspešnija spoljna politika EU, sa transformativnom moći da ubedi zemlje kandidate da se menjaju, što one same nikada ne bi učinile.

„Proces je u tehnokratskom smislu na autopilotu, ali su političke poruke takve da je proširenje ozbiljno dovedeno u pitanje. Kako ta perspektiva slabi, tako su i motivi strana u pregovorima da naprave neke teške kompromise manji“, upozorio je Ejdus.

Prema njegovom tumačenju, „Priština i Beograd mogu slobodno da kažu – pošto nema vizne liberalizacije za Kosovo ili nema otvaranja poglavlja, zašto bismo mi pravili istorijske kompromise, koji će nas koštati na sledećim izborima?“

Upitan o izjavi ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, koji ne vidi smisao sastanaka EU sa zemljama regiona, ako proširenje nije na dnevnom redu, Ejdus je ocenio da je takva izjava, „sa stanovišta javnog interesa, potpuno pogrešna“.

Kako je objasnio, ona je, međutim, u funkciji „Dačićevih partijskih interesa opstanka na vlasti, u susret narednim izborima“.

„Umesto da rešavaju probleme, oni brinu da ne naprave neki ustupak za koji neće biti nagrađeni na sledećim izborima“, rekao je Ejdus.

Scene kao iz „Alana Forda“

Kao primer nerešavanja problema unutar zemlje, pomenuo je aktuelni slučaj jednog od lidera inicijative „Ne davimo Beograd“ Radomira Lazovića, koji je pozvan na odsluženje zatvorske kazne, jer je 2016. organizovao demonstracije protiv nezakonitog rušenja u Hercegovačkoj.

„Slučaj nije rešen, ali su oni koji su nazvani kompletnim idiotima, nagrađeni i nalaze se na visokim funkcijama u državi“, naglasio je Ejdus, kojem ovo deluje kao scena iz Alana Forda.

„Umesto da kaznite nasilnike, vi kažnjavate one koji su digli glas protiv nasilja“, naglasio je Ejdus.

Na pitanje da li mu je, imajući u vidu i globalne okolnosti, promene u EU i stanje na Zapadnom Balkanu, jasno šta EU želi od regiona, on je odgovorio da „EU, pre svega, želi da konsoliduje svije insititucije i ugasi krize koje je pogađaju“.

„Postoji cilj ujedinjenja Evrope, koji je počeo još 1973. sa prvim proširenjem, ali to je više strateški cilj, neka vizija“ rekao je Ejdus.

On je skrenuo pažnju na to da u „okviru EU postoje različiti interesi i ideologije i da su spoljna politika i politika proširenja u velikoj meri nekoherentne i nekonzistentnae“.

Uprkos signalima iz Francuske, Holandije i nekih drugih zemalja, Ejdus je uveren da će politika proširenja ostati na dnevnom redu, makar u tehnokratskom smislu. Ali, kako je napomenuo, „što više mi sami budemo odlagali svoje reforme, što nam više bude vremena trebalo da obavimo svoj deo posla, to će šanse da se taj proces okonča biti sve manje i manje“.

Ističući važnost tajminga i faktora vreme u međunarodnim odnosima, Ejdus je poručio da „svaka propuštena šansa znači lošiju priliku sledeći put“.

Prema njegovoj oceni, „mi kontinuirano, u proteklih 30 godina, propuštamo šanse, odlažemo u nedogled neke stvari, poput Kosova, a neke rešavamo u minut do 12, što ima svoje posledice i konsekvence“.

Na konstataciju da su poruke evropskih političara o proširenju kontradiktorne, Ejdus je ponovio da „usporavanje proširenja i reformi u regionu, a to su dve strane istog novčića, otvara prostor za delovanje trećih aktera, pre svega Rusije, Turske i u poslednje vreme Kine“.

Makronu bitnija stabilna Evropa, nego stabilni Balkan

Na pitanje zašto se EU, ako to sve zna, onda ne ponaša kao globalna sila koja širi svoj uticaj, on je odgovorio da se „to postepeno podiže na agendi spoljne politike EU, ali da na dnevnom redu nije prestiglo neka unutrašnja pitanja“.

„Makronu je važnije da ima stabilnu EU, nego da ima stabilan Balkan, iako bi se kriza sa Balkana prelila na EU“, ilustrovao je Ejdus.

Prema njegovom stavu, Makronova izjava o proširenju, iako političari moraju da prioritizuju stvari, „dosta je nesrećna i stravično loša poruka Zapadnom Balkanu, kao da smo mi krivi što oni ne mogu da se dogovore“.

S druge strane, treba da razumemo da što je veći broj članica u nekom klubu, to su teži kompromis i konsenzus, rekao je Ejdus i konstatovao da se „negativni procesi međusobno hrane“.

Kako je obrazložio, „u EU imamo sve dublju krizu između Višegradske grupe i liberalnih država i sve teže donošenje odluka, a na Zapadnom Balkanu rast autoritarnih sistema i sve veće etničke i bezbednosne tenzije“.

Kada se situacija u EU, sa novim rukovodstvom, bude vratila u kolosek, Ejdus se nada da će i Zapadnom Balkanu biti data nova perspektiva. Da će Berlinski proces biti zamenjen novim podsticajima, da će Severna Makedonija dobiti ono što je zaslužila i da će biti veći pritisak na Beograd i Podgoricu „po pitanju problema sa demokratijom“, zaključio je Ejdus.