Diković: Haško tužilaštvo tražilo da optužim Pavkovića i Lazarevića

Vesti 30. jun 201909:32 > 09:32
Podeli:
Izvor: N1

Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-pukovnik Ljubiša Diković izjavio je, u intervjuu Večernjim novostima, da su 2012. bili na pragu raspuštanja srpske armije, a da će srpski pešadinac biti kao nemački za pet godina. Kaže da je Haško tužilaštvo tražilo od njega da optuži Nebojšu Pavkovića i Vladimira Lazarevića, ali da je to odbio.

„Kada su generali Pavković i Lazarević dobrovoljno otišli u Hag, pozvan sam u kacelariju haškog tužilaštva u Beogradu i predloženo mi je da ih optužim da su zločinci. Odmah sam im rekao: „Tako nešto iz mojih usta čuti nećete. Nisu naređivali zlodela, već kako da se branimo. Da jesu, rekao bih, a kada nisu, prvi vam kažem – neću.“ I to je bila uvodna epizoda. Tada su me uveravali kako znaju da sam divan komandant, da sam pomagao Albancima, ali odluku nisam promenio“, rekao je Diković za Večernje novosti.

On kaže da je potom dobio poziv da se zbog navodnih ratnih zločina javi u Bajinu Baštu, gde ga je, kako je naveo – na njegovo iznenađenje čekala Nataša Kandić.

„Ovog puta hteli su da okrivim Momčila Perišića, jer sam kao komandant Graničnog bataljona prema BiH od 1992. do 1994, kako su rekli, morao da znam da je prebacivao trupe u Bosnu. I njoj sam rekao da baš ništa ne znam, a i ona mi je rekla kako sam bio dobar oficir i džentlmen i da bi trebalo da to znam. Kada sam postao načelnik Generalštaba, usledila je tužba da sam u ratu organizovao zločine protiv civila“, naveo je.

„Vojska je 2012. bila pred naređenjem da ide kući na kazan“

Upitan o stanju u vojsci poslednje decenije, Diković je rekao da je 2012. „država tada bila pred bankrotom, a vojska pred naređenjem da ide kući na kazan“.

„Sećam se 2012, prvog sastanka s novim ministrom odbrane (Aleksandar Vučić) i njegovog izraza na licu kada smo razmatrali kojoj vojnoj sili da prepustimo kontrolu vazdušnog prostora, jer više ne možemo da dignemo avijaciju, a nekada smo bili četvrti u Evropi. Od tog vremena do mog odlaska veliki je posao obavljen“, naveo je Diković.

„Znam tačno kako će Vojska Srbije izgledati za pet godina i znam da će srpski pešadinac ili artiljerac biti opremljen kao i onaj, recimo, u Nemačkoj“.

„Brojno stanje – oko 30.000, a plata ni za njih. Prodali smo silnu opremu, milione komada municije svih kalibara, protivtenkovske topove, stotine hiljada pušaka, haubice, hiljade prenosnih PVO sistema… Tenkove smo istopili u železari, a u državnom fondu, gde je trebalo da se slivaju ta sredstva za takvu reformu vojske, novca nije bilo. Na prvim sastancima sa novim ministrom smo predočili rešenje da u armiju vraćamo korišćena sredstva dok se nova ne nabave. Tako je zaustavljeno propadanje“, naveo je Diković.

Naveo je da su 2012, prezentovali tadašnjem ministru vojnom Vučiću grafikon saradnje sa stranim armijama i predlog da Srbija intenzivira odnose se Rusijom. „Po njegovom naređenju sam i otišao u Moskvu. General Valerij Gerasimov nas je primio, tek da nas ne odbije. Početak razgovora je bio mučan. Nije nam verovao. Odnosi sa Ruskom Federacijom tada su bili tek puki protokol. Tražio sam da nam pomognu u opremanju vojske, a Gerasimov je pred sobom imao podatak „da naša vojska sarađuje ekskluzivno sa NATO“ i verovatno je bio zapanjen što vojnu pomoć tražimo od njih. Onda sam, više instinktivno, želeći da uverim generala da smo prijatelji i da Srbija ima svoju neutralnu politiku, rekao: „Rusko oružje je proslavilo Srbiju i srpskog vojnika, a srpski vojnik je proslavio rusko oružje.“ Posle toga sve je krenulo“.

Rekao je da su kod njega u Generalštab dolazile „kolegeiz desetina zamalja“ i mnogi načelnici generalštabova zemalja zapadne alijanse. „Od 2012, svima sam objašnjavao da mi vodimo politiku neutralnosti. Sve do jednog sam pitao zašto se njihov savez konfrontira sa RF kada oni nisu neprijatelj. Svi generali su bili svesni te činjenice. Čak sam i od načelnika Združenog štaba NATO za Evropu, kao načelnik generalštaba male balkanske zemlje, tražio odgovor na to pitanje. Nisam dobio razumno objašnjenje“.

Govoreći o štabu NATO u Srbiji, Diković kaže da se on i danas nalazi u Ministarstvu odbrane. „Čak je od sedam narastao na devet savetnika, ali nekad i danas – to je sasvim druga priča. Oni su došli 2006. i desilo se da baš ja, kao zamenik načelnika za operativne poslove Generalštaba, treba da predložim gde da ih smestimo. Savetovao sam: svugde samo ne u vojne objekte, a posebno ne u zgradu Ministarstva“.