Šta znamo o Kosovskoj bici i njenom značaju, koliko smo kao društvo skloni da neke istorijske podatke i događaje preuveličavamo i pridajemo im veći značaj od onog koje su stvarno imale.

Istoričar Dejan Ristić kaže da danas imamo nove realnosti i novi kontekst obeležavanja godišnjice.

„500. godišnjica je obeležena u Kraljevini Srbiji, 600. u Jugoslaviji, ova godina daje drugačiji kontekst i kulminaciju kosovske krize i šta se sve desilo porteklih 20 godina i nemogućnosti da se obeleži na licu mesta“, kaže Ristić.

„Kada pogledate kako je to izgledalo 1989, čuveni film koji snimljen u kratkom roku, kako danas pristupamo toj godišnjici nije ni nalik tome. Ovo je idealna prilika da se hladne glave posmatraju događaji, ali da se razluči šta je istina a šta tradicija u tim ključnim događajima“, dodao je istoričar Aleksandar Uzelac.

Uzelac je govorio o činjenicama koje danas znamo o Bici na Kosovu.

„Znamo datum kada se odigrala, 15. juna 1389. na Svetog Vida i ne po starom kalendaru već po jedinstvenom. Znamo ko su bili učesnici, znamo šta se desilo u bici, da je Murat stradao od ruke srpskih ratnika koji su probili turske redove, kasnije je taj čin pripisan anonimnom srpskom junaku, kasnije se javlja Miloš s različitim prezimenima, da bi se kasnije to pripisalo Milošu Obiliću. Stradao je knez Lazar tako što ga je Bajazit zarobio i pogubio. Spore se istoričari o posledici bitke“, kaže Uzelac.

Jedan od mitova koji se vezuju za Kosovsku bitku je da su se zvona pariskog Notr Dama oglasila u čast pobede srpske vojske. To nije tačno, kaže Uzelac. 

„Dodao bih da se u Francuskoj znao za bitku i jedan od dobro obaveštenih francuskih savremenika jeste pisao o bici, ali nisu zvonila zvona. Ko je pobedio, to je pitanje oko koga se stvara potpuno bespotrebna polemika. Poznato je da su tri velikaša činila srpsku vojsku ali ne sa istim interesima. Tvrtko javlja pobedu u Trogir i u Firencu, nema sumnje da je on doživeo bitku kao pobedu. Osmanska vojska je zaustavljena i Tvrtko je imao pravo da proglasi pobedu. U Kruševcu kod Lazarevića je drugačije, Lazar je poginuo, kneginja Milica, despot Stefan nisu doživeli kao pobedu. On bitku na Kosovu predstavlja kao najzeže iskušenje koje je pogodilo srpske zemlje. I zato imamo nedoumice. U Evropi jeste vest odjeknula kao pobeda pod utiskom Muratove smrti, ali kneginja Milica je nakon bitke potražila savez i priznala vlast Bajazita. Razlog su bili sukobi izmneđu Buka Brankovića i kneginje oko Lazarevog nasleđa i tu leži koren nevere Vuka Brankovića“, objašnjava Uzelac.

Ukoliko govorimo o sukobima s Turcima, Marička bitka je značajnija, kaže Ristić i dodaje da je ona u istorijskoj tami i nije predmet interesovanja starijih generacija, a da je fokus stavljan na Kosovsku bitku koja je manje značajna.

„Ona je naš najmitologizovaniji događaj i ti mitovi se talože i poprimaju sve veći obim. Jedan od mitova jeste da su zvona u Parizu oglasila što je istorijski netačno, to je dokazao prof Dinić 1937, oglasila su se, ali u čast pobede Hrišćanse koalicije u Bici na Rovinama 1395. u njoj su učestvovali i naši velikaši kao vazali Osmanskog carstva“, kaže Ristić.

Čini se da mi ne prestajemo da mitologizujemo pojedin segmene naše istorije, kaže Ristić i dodaje da imamo potrebu da odbacimo istorijske činjenice i da ih prilagodimo našim shvatanjima. 

„Marička bitka je prva velika između Srba i Turaka, da je došlo do pobede, Turci bi bili zaustavljeni dugoročno, nažalost bitka je izgubljena i Turci su došli u južne srpske krajeve. Kosovska bitka je mitologizovana i stavljena u religijski kontekst kanonizacijom kneza Lazara, trebalo je naciji uliti nadu da će sloboda biti obnovljena, Kosovska i Marička bitka su sukob Davida i Golijata. Puno je razloga zašto su se ondašnji prvaci odlučili da grade mit na Kosovskoj a ne na Maričkoj bici“, rekao je Ristić.