Kratke studije za "više konkretnog, upotrebljivog znanja"

Vesti 17. maj. 201917:20 > 17:21
Podeli:
Izvor: N1

Profesor Hasan Hanić iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje kaže da su kratki programi studija pokušaj da se za kraće vreme reši problem nesklada na tržištu radne snage. U pitanju su, navodi, programi intenzivne blok-nastave koji daju konkretna znanja, sa od 10 do 30 odsto vremena u praksi, kako bi se dobili potrebni profili stručnjaka.

Srbija će sledeće godine dobiti prve stručnjake sa završenim kratkim programom studija u trajanju do 18 meseci. Nacionalni savet za visoko obrazovanje doneo je krajem marta Pravilnik o organizaciji, sprovođenju i izdavanju sertifikata za kratke programe studija, ali je on stupio na snagu tek sada, posle objavljivanja u Službenom glasniku.

Hasan Hanić iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da su kratki programi zamišljeni po ugledu na druge razvijenije zemlje. Navodi da u Hrvatskoj imaju slične programe, koji traju nešto duže, do dve godine.

Imamo nesklad kad su u pitanju određeni profili, pa na jednoj strani ima viška diplomiranih, a na drugoj deficit, navodi gost Dana uživo. Kaže da je ovo, zato, pokušaj da se za kraće vreme rešavaju neskladi koji se javljaju na tržištu radne snage, a kako bi se povećala mogućnost zapošljavanja.

Zaista, ako bismo na fakultetima oduzeli ono što je opšte, moguće je da se za kraće vreme steknu funkcionalna, konkretna, znatno više upotrebljiva znanja, specifikovana prema određenim radnim mestima, navodi profesor Hanić.

Na konstataciju da diplomci s fakulteta ne ponesu dovoljno znanja da bi lakše pronašli posao, Hanić kaže da je to posledica činjenice da su fakulteti dosta rigidni. Često, prilikom izrade studijskih programa, to čine vodeći računa o nivou nauke, ali ne i o potrebama i promena na tržištu rade, ističe. Te promene rade dosta retko, a na mnogim fakultetima postoje ljudi koji i sami nemaju dovoljno praktičnog iskustva da bi mogli i studente da obuče, dodaje gost N1.

Hanić kaže da je, kad su u pitanju kratki studijski programi, ideja je da se, kao nastavnici, uključe ljudi iz prakse koji godinama na visokom nivou uspešno obavljaju određene poslove, i koji mogu brže i bolje da prenesu određene praktične aspekte na samog studenta, kad je u pitanju određeni predmeti.

Gost Dana uživo navodi da će ovakve programe da karakteriše rad u malim grupama, da je ideja da se od 10 do 30 posto vremena provede u praksi, kao i da se na predavanjima i na vežbama ostvaruje viši stepen interakcije. U pitanju je, kako navodi, intenzivna, blok nastava, koja se izvodi od jednog po jednog predmeta, a ne nekoliko uporedo, što je slučaj s klasičnim studijskim programima na fakultetima.

Profesor Hanić kaže da se zajedno sa poslodavcima kreira kratak studijski program, koji je interdisciplinarni, kako bi se što potpunije zadovoljile potrebe, koje su znatno uže definisane nego kad je fakultet u pitanju.

Ideja je, kaže, da poslodavci – koji ne mogu da nađu na tržištu rada određene profile – za relativno kratko vreme dobiju stručnjake. Troškovi su daleko niži, manje košta poslodavca neko ko je završio srednju školu, nego neko ko je završio fakultet, a dobiće stručnjake, dodaje gost N1.

Na pitanje da li oni zaista mogu da postanu stručnjaci za nekoliko meseci takvih programa, Hanić odgovara da je to moguće za određene usko definisane oblasti, a naročito kad se ima u vidu kombinovanje teorijske i praktične nastave. Profesor ističe i to da će oni koji se opredele za ove programe određeno vreme provoditi u kompaniji koja je naručilac određenog profila.

Hanić kaže da se sa ovim programima može započeti već od jeseni, a da fakulteti mogu ih pripreme samostalno ili na primer dva zajedno, zbog kombinovanja određenih znanja. „Visokoškolska ustanova svojim internim aktima treba da predvidi da li je potrebno polaganje prijemnog, koja se znanja zahtevaju…“

Gost N1 kaže da će Komisija za akreditaciju proveravati i kratke studijske programe i da li se obezbeđuje nivo koji se zahteva.

O „7%“ Siniše Malog: Ključno da li je taj deo od značaja za disertaciju

Stručna Komisija naučno-nastavnog veća Fakulteta organizacionih nauka usvojila je izveštaj prema kojem je utvrđeno da ministar finansija Siniša Mali nije plagirao doktorski rad. Komisija utvrdila da je svega sedam odsto disertacije bez navoda izvora.

POVEZANE VESTI

Stručna komisija je usvojila referat i utvrdila da je u rangu ostalih doktorata odbranjenih na tom fakultetu, naveo je gost N1.

Na pitanje da li je prihvatljivo da taj procenat bude necitiran, Hanić navodi da ne postoje definicije, pragovi i nivoi koji su dozvoljeni da se kandidat koristi radovima drugih.

Profesor ističe da, pored odgovornosti kandidata, mentor ima obavezu da u okviru metodoloških uputstava ukaže kandidatu u kojim slučajevima se navodi, a koje opštepoznate stvari ne moraju da se citiraju.

Razume se da nije moralno, poželjno i u skladu sa akademskim pravilima da se ijedna rečenica preuzme, kaže Hanić. Ali, dodaje, „ključno je da li je taj deo, koji može biti procentualno mali, od značaja za disertaciju“. Presudno je da stručna komisija konstatuje da je kandidat samostalno uradio rad i došao do određenih zaključaka i time dao određeni teorijski, praktični i metodološki doprinos, navodi profesor.

Nije svaki deo rada od podjednakog značaja za ocenjivanje težine značaja kvaliteta pojedinih radova, kaže član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.