Minić: Nema volje kod onih koji državu vode da u državi bude bolje

Vesti 11. mar 201910:40 > 10:40
Podeli:
Izvor: N1

Nema volje kod onih koji državu vode da se zakon o ispitivanju porekla imovine unapredi i čini se da državi ovako odgovara, ocenio je Zlatko Minić iz Transparetnosti Srbije u Novom danu. Dragana Pećo, novinarka Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, rekla je da, čak i ako zakon bude usvojen do kraja godine, sumnja da će se on sprovoditi.

Pravna država i vladavina zakona – to je potrebno da se unapredi ovaj zakon, kaže Minić i dodaje da veruje da će ovaj propis služiti da se pod pretnjom primene zakona drže pod pritiskom pojedini ljudi ili grupe. „To je suština i ta tragedija“, dodao je.

POVEZANE VESTI

 „Nema volje kod onih koji državu vode da u ovoj državi bude bolje, to je politička nevolja koja se manifestuje kod nas“, kaže Minić.

Pećo ocenjuje da se može desiti da ova vlast donese zakon do kraja godine, i da će to možda biti i dobar zakon, ali kao i u drugim slučajevima i oblastima gde imamo najbolje zakone, ako se oni ne primenjuju, od njih nema koristi.

„Kad je u pitanju ispitivanje imovine, vlast treba da krene od vrha, i građani očekuju da će vlast da krene od sebe, odnosno da krene da utvrđuje odakle njima imovina“, kaže Pećo.

Minić je rekao da kada se pominje početak godina na koje će se primenjivati zakon, da je to skretanje pažnje sa suštine. Ocenio je i da ovaj zakon može malo da „popuni budžet“, ali da on nije suštinski antikorupcijski propis jer nije usmeren samo na javne funkcionere.

Novo što ovaj zakon donosi jeste da će postojati novo posebno odeljenje koje se bavi time, ali postavljaće ih vlada, tj ministar finansija, što je „zanimljiva stvar“, dok će vlada određivati kako će se utvrđivati vrednost imovine. „To su neka od mnogih pitanja koja su potpuno nejasna“, kaže on.

„Zakon donosi i da zaposleni moraju da sarađuju. Pitam se da li je bilo potrebno da u zakonu da piše da su zaposleni dužni da sarađuju, ili da će morati da prođu obuku.. zato sam skeptičan da će bilo šta da se promeni“, kaže on.

Pećo navodi da je i ona delom skeptična po pitanju primene zakona. „Kako će poreska uprava da obavlja svoj posao ako je na čelu Ministarstva finansija Siniša Mali“, upitala je ona podsetivši na slučajeve kojima se KRIK pisao, a u koje je bio uključen Mali.

Pećo je podsetila i na druge slučajeve u vezi sa poreklom imovine funkcionera, među kojima je jedan od poslednjih slučaj sa ministrom Nenadom Popovićem.

„Sva tužilaštva su rekla da niko nije bio nadležan za tetku iz Kanade, a odakle taj novac… sve je ostalo na tome da pravimo šale o tetki iz Kanade, ali i dalje ne znamo dakle taj novac (za kupovinu stana Aleksandra Vulina).

Minić je objasnio da je zakon problematičan i zbog načina na koji se određuje ko će biti kontrolisan.

„Svako može da podnese krivičnu prijavu, ali suština je da specijalna jedinica Poreske uprave pravi plan koga će kontrolisati i elementi na osnovu kojih se on pravi su tajni, to je problematično, to dodatno pravi sumnju u to koga će oni kontrolisati. To na osnovu čega se pravi taj plan.. zato sam skeptičan prema ovom konceptu“, objasnio je on.

Minić smatra da se zakoni i propisi u Srbiji donose uglavnom iz nekoliko razloga, kako kaže, „da se ojača rejting predsednika, omogući pojedinim interesnim grupama da preusmere javne resurse u željenom smeru i da se naprave propisi da se ti koji su preusmeravali drže u šaci za slučaj da se pokaže potreba da se disciplinuju“.

Zakon je najavljivan godinama, od 2012, i sad se najavljuje kao vrhunski, a onda imamo nešto što nije antikorupcijski zakon, nego poreski propis, zaključuje on.

Pećo je ponovila da je potrebna politička volja i da poreklo imovine bude ispitivano kod ljudi iz vrha vlasti, a da ona u to sumnja.