Gošće N1: Pretnje Mariji Lukić da ne bi i druge žene progovorile

Vesti 06. mar. 201910:43 > 10:49
Podeli:
Izvor: N1

Od prošlog 8. marta do ovog, situacija se nije promenila na bolje, javljaju se retrogradne tendencije na svim poljima, a nasilje, poput verbalnih napada na Mariju Lukić u Brusu, se čak i intenziviralo, kažu Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra i Zoe Gudović iz organizacije Rekonstrukcija ženski fond.

„Stanje zavisi od toga šta nam je reper, koga pitate, da li pitate državu ili aktivistkinje, koje grupe žena pitate, zavisi u kojoj oblasti. Ali, ako pitate stvarnost, nismo se pomakli, mislim da je gore nego što je bilo, a može da nam bude još gore, sudeći šta nas čeka sa izmenama zakona u toj oblasti“, kaže Tanja Ignjatović.

Podaci kažu da su rodni stereotipi i predrasude prema ženama i dalje široko rasprostranjeni i ogledaju se u različitim sferama, od jezika do kampanja koje sprovodi čak i država.

„U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) imate 90 posto muškaraca, i to nije slučajno da neko sprečava da jezik koji je rodni, dobije nove reči. Pa imamo opravdanja da ti izrazi ‘lome jezik’. Ja sam recimo psihologinja, nisam psihološkinja…A onda imate i žene koje same sebe sprečavaju, pa kažu da to njima nije bitno. Jer, s druge strane, zanimanja u muškom rodu simbolizuju više moći“, kaže Ignjatović.

Zoe Gudović kaže da su vidljive retrogradne pojave na svim nivoima.

„Nije se nešto pomerila situacija od prošlog 8. marta do sada. Imamo retrogradne tendencije na svim poljima, kao što vidimo – nasilje je rasprostranjeno, čak i vrlo intenzivirano…Ja bih volela da su prognoze ‘wow’, ili da se sistem promenio, ali na žalost nije“, kaže Gudović.

Na pitanje ko širi stereotipe, Ignjatović kaže da smo za to odgovorsni svi, ali da je država ta koja ima najviše moći.

„Za stereotipe su krivi oni koji ih proizvode i održavaju, pre svega kroz obrazovanje, medije, reklame…Oni koji imaju više moći, imaju više odgovornosti da se nešto promeni, država ima moć da stane u zaštitu ili spreči diskriminaciju. Ali odgovornost imamo i svi mi. Recimo, treba podržati one žene koji su istupile i bile hrabre, poput Marije Lukić u Brusu“, kaže Ignjatović.

POVEZANE VESTI

I pored toga što je slučaj na sudu, Marija Lukić, koja je prijavila predsednika opštine Brus za seksualno uznemiravanje, dobija pretnje – uglavnom preko Fejsbuk stranice „Pravda za Jutku“, na kojoj se opravdaju postupci Milutina Jeličića. Na Fejsbuku je pre nekoliko dana otvorena stranica „Pravda za Jutku“. Administratori pokušavaju komentarima da opravdaju Milutina Jeličića, predsednika opštine Brus. Na stranici se postavljaju i fotografije Marije Lukić koja je Jeličića optužila za seksualno uznemiravanje i navodi da je sama izazvala je napadne.

Marija Lukić za N1 kaže da se, i pored toga što slučaj dobija epilog na sudu, pretnje i dalje nastavljaju.

„Mi živimo u sistemu u kojem se ne dira u tradicionalne vrednosti i one nam formiraju sistem kako treba muškarac i žena da se ponašaju. Zašto se ni u jednom trenutku ne progovara da je ta žena hrabra, da je istupila i da se percipira kao heroina…Ali ne, ona je izložena linču. Imamo živ primer osobe za koju ne znamo kako će sutra izaći na ulicu, kako je smela da upre prstom u lokalnog moćnika, a okolina te osuđuje. Pritom, zašto muškarci nisu rekli – alo, mi osuđujemo ovakvo ponašanje. Ne, opet je sve spalo na žene“, naglašava Gudović.

Kako je rekla, ovo je primer na kome se „lomi situacija u društvu danas“, ali da pretnje i osude šalju lošu poruku.

Izvor : N1

„Napad na Mariju Lukić je način da se spreči da žene progovore. To je naše svakodnevno iskustvo – na radnom mestu, u porodici, na ulici. Napadnite tu jednu ženu da ne bi sve druge progovorile…I odjednom, vi umesto žrtva, postajete krivac za svoje stanje“, kaže Tanja Ignjatović.

Na pitanje zašto je feminizam u Srbiji na „lošem glasu“, a taj pokret je doneo ženama pravo da odu na posao, da naslede imovinu, da devojčice idu u školu, Gudović kaže da „ljudi treba da shvate da feminizam nije protiv, feminizam je ‘za'“.

„Ono što ponavljamo stalno – mi se borimo za radna prava, za pravo glasa, za bolje uslove života za žene. I dalje živimo u kapitalizmu, sistemu koji nas jede. I ono što jeste važno – žene se bore za mir, protiv oružja, protiv militarizacije društva. Evo opet imamo situaciju da se iz državnog budžeta izdvaja ogroman novac za vojsku i policiju, za zdravlje i obrazovanje mnogo manje. Mislim da je jako važno da žene budu svesne svoje pozicije, da one jesu moćne“, kaže Gudović.

Govoreći o tome da su na nekim ključnim pozicijama u srpskom društvu žene, poput predsednice skupštine, premijerke, guvernerke NBS, gošće N1 kažu da su „one na toj poziciji jer su neki muškarci to odlučili“.

„U Skupštini Srbije je oko 37 posto žena, ali one su tu jer ih je zakon na to obavezao, one su na trenutnim pozicijama zato što su neki muškarci odlučili da oni budu tu. Daleko smo od prirodnig stanja stvari. Dokle god jedan čovek odlucuje o svemu, ali baš o svemu, te žene nemaju pravo da menjaju politiku“, kaže Ignjatović.

#related-news_0

Ona daje primer premijerke Ane Brnabić, čija je partnerka nedavno rodila sina.

Sigurna sam da će premijerka otići s te pozicije , a da se ništa neće promeniti za LGBT zajednicu, kaže Ignjatović. Dodaje i da Maja Gojković kao predsednica Skupštine neće promeniti položaj žena na bolje.

„Moramo da negujemo kulturu da žene imaju jednaka prava“, naglašava.

Gudović je najavila da će u petak u 13 sati sa platoa Filozofskog fakulteta krenuti Ženski marš, kojim će biti obeležen praznik 8. mart. Manifestacija se održava pod sloganom „Ako žene stanu, staje ceo svet, nećemo cveće već pravedniji svet“.