Stopa rizika od siromastva u Srbiji viša nego u svim EU državama

Vesti 18. feb. 201916:46 > 16:48
Podeli:
Izvor: N1

Marija Babović iz Grupe za razvojnu inicijativu SeCons izjavila je u Danu uživo da u čitavoj Evropi raste siromaštvo zaposlenih i iznosi podatak da je u Srbiji prekarna stopa siromaštva zaposlenih - 10 odsto (dakle zaposlenih na kratkoročnim poslovima), što je više nego u bilo kojoj državi Evropske unije (EU).

Vlada Srbije je nedavno, na predstavljanju Trećeg nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Srbiji za period od 2014. do 2017, saopštila da su u Srbiji gotovo iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva i smanjena je stopa rizika od siromaštva, ali da su rezultati u toj oblasti, i pored vidnog napretka, daleko od željenih.

Babović je istakla da postoje različite metodologije za merenje siromaštva i navodi da se ekstremno siromaštvo globalno meri po metodologiji Svetske banke i da je prag od 1,25 dolara dnevno po paritetnoj kupovnoj moći nedavno promenjen na 1,90 dolara dnevno.

„Meni je drago da je premijerka mogla reći da je gotovo iskorenjeno jer je to zapravo metodologija kojom se meri ekstremno siromaštvo u Subsaharskoj Africi. Mi smo evropska država, prema klasifikaciji Svetske banke država srednje razvijenosti ili srednjeg dohotka i mi smo 2013. uveli praćenje siromaštva i nejednakosti prema Statistici o prihodima i uslovima života koja se primenjuje u EU i koja meri siromaštvo prema dohotku, a ne prema potrošnji“, objašnjava Babović.

Dodaje da, prema toj metodologiji, Srbija u poređenju sa svim članicama EU ima najvišu stopu rizika od siromaštva i socijalne isključenosti i najviše nejednakosti kad se meri preko dohotka.

Izvor : N1

Nataša Mijakovac iz Republičkog zavoda za statistiku objašnjava da stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat osoba kod kojih je prihod manji od 60 odsto nacionalnog prihoda, a taj prag je u 2017. godini je iznosio 15.600 dinara za jednočlano domaćinstvo.

„Stopa rizika od siromaštva i socijalne isključenosti je kompleksniji indikator koji pored stope rizika od siromaštva uključuje stopu izrazite materijalne uskraćenosti i nizak stepen intenziteta rada“, dodaje Mijakovac.

Ona naglašava da u 2017. godini 25,7 odsto osoba je bilo u riziku od siromaštva računato prema prihodu domaćinstva.

„Republički zavod za statistiku je 2006. godine prvi put objavio podatak o stopi apsolutnog siromaštva – lica koja ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe – u saradnji sa Svetskom bankom i tada je iznosilo 8,8 odsto. Te stope se izračunavaju na osnovu anketa o potrošnji domaćinstava koje se redovno sprovode svake godine. Podatak za 2017. pokazuje da je stopa apsolutnog siromaštva 7,2 odsto“, izjavila je Mijakovac.

Mijakovac ističe da je popis stanovništva merodavan okvir za izbor uzorka.