Da li je Regulatorno telo za elektronske medije umesto da štiti, prekršilo Zakon, kada je u odgovoru na brojne prijave građana koje su pristigle na adresu REM-a, povodom emitovanja spota Srpske napredne stranke koji se tiče opozicije i protesta, objavilo adrese ljudi koji su te prijave podneli, bez njihovog pristanka?

Iz Kancelarije poverenika za zaštitu podataka o ličnosti upozoravaju da je na delu potencijalno višestruko kršenje zakona, dok su u nevladinom sektoru zabrinuti postupanjem REM-a.

Eksplicitni politički sadržaj. Političke poruke. Spot koji ima politički uticaj na gledaoce, a emitovan je van predizborne kampanje. To su sve karakteristike promotivnog spota SNS-a koji je otišao u etar na televizijama sa nacionalnom frekvencijom Prva i Hepi, u okviru informativnog programa, a koje su „detektovali“ u nevladinoj organizaciji CRTA.

Zbog kršenja Zakona i potrebe da Regulatorno telo za elektronske medije reaguje, CRTA je pokrenula akciju #ProbudiREM i pozvala građane da zbog spota podnesu prijave upravo tom telu.

Na adresu REM-a stiglo je 900 pijava, ali je odgovor tog tela glasio da zakon nije prekršen.

No, sa odgovora, fokus javnosti je prebačen na drugi problem – na činjenicu da je REM u zvaničnom odgovoru građanima obelodanio adrese i podatke čak 189 osoba koje su podnele pomenute prijave.

„Svi mi možemo da vidimo ko je sve poslao prigovor, drugim rečima, u i-mejlu su učinili dostupnim svima da vide i-mejl adrese drugih podnosilaca pijava i time su direktno prekršili Zakon o zaštiti podataka o ličnosti”, upozorava programski direktor CRTE Raša Nedeljkov.

CRTA je kao organizacija koja se bori za vladavinu prava odmah reagovala i podnela prijavu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa zahtevom da se ukoliko to oni procene pokrene nadzor rada REM-a.

Zlatko Petrović iz Kancearije povereika za N1 je potvrdio da su prijavu dobili i da će na osnovu nje preduzimati dalje korake. Prvo će se, kaže, obratiti samom REM-u, sa zahetvom za objašnjenje po kom pravnom osnovu su objavili adrese podnosilaca prijava. Upozoravaju da je potencijalno na delu višestruko kršenje Zakona.

„Na osnovu onoga što je dostavljeno uz prijavu može se utvrditi da postoji zaista veliki broj personalizovanih i-mejl adresa na osnovu kojih može utvrditi identitet svakog pojedinačnog lica koje je podnelo prijavu. Ovaj slučaj bi zaista predstavljao kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i to višestruko kršenje”, objasnio je Petrović.

“Ne postoji pravni osnov da te podatke o ličnosti, odnosno te i-mejl adrese dostavite drugim ljudima bez zakonskog ovlašćenja i bez pristanka samih lica, sa druge strane ovo govori o zaista propustima u zaštiti samih podataka o ličnosti kojima REM raspolaže”, dodao je on.

Iz Regulatornog tela za eletronske medije – nema reakcije povodom poslednjih događaja. I upit i pozivi N1 ostali su bez odgovora. Dok REM ćuti, ostavke članova saveta koji rade u okviru te institucije traži Pokret Dveri. U saopštenju navode da su svojim postupkom izložili građane opasnosti i poslali poruku da će, kako ocenjuju Dveri, biti nacrtane mete na čelu svima koji kritikuju režim.

Iz CRTE zaključuju da su moguća samo dva scenarija, od kojih nijedan nije dobar.

„Postoje dve mogućnosti – ili je u pitanju ozbiljan nemar ili namera. Šta god da je u pitanju – da li nemar ili namera – je problematično. Sa jedne strane – šta garantuje onda drugim građanima koji su se obraćali REM-u da njihovi podaci neće završiti na neki drugi način usled tog nemara negde, a ukoliko je u pitanju namera – to bi bio onda još jedan od pokazatelja da REM postaje nešto drugo, a ne nezavisno regulatorno telo”, upozorio je Raša Nedeljkov.

Iako je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje zasedao 13. februara, uprkos apelu, na dnevnom redu te sednice preispitivanje kvaliteta rada REM-a zbog potencijalnog kršenja Zakona, nije bila tema.