Gosti N1: Putinova poseta ima pre svega unutrašnjopolitički značaj

Vesti 17. jan 201918:51 > 19:21
Podeli:
Izvor: Screetshot

Poseta predsednika Ruske Federaciji Srbiji ima pre svega politički značaj, i to unutrašnjopolitički, kako kažu sagovornici N1. Evropa se neće naljutiti zbog posete, a ni Putin se neće ljutiti zbog opredeljenosti Srbije da korača ka Evropskoj uniji, sve dok je daleko od NATO pakta.

Poseta Putina bila je planirana da traje dva dana, ali šef Ruske Federacije Srbiji je posvetio ipak samo dan, dovoljno da mu kažemo ono najvažnije o Kosovu, jer, kako za N1 kaže ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, Putin nije doneo rešenje tog problema.

„Za Kosovo on nas pita koje je rešenje, da budem potpuno otvoren i precizan, mi sa njima redovno razmenjujemo informacije i to tako traje već pet, šest godina, još od kad sam ja bio premijer“, kaže Dačić.

Poseta Putina iz minuta u minut:

N1: I šta mi njemu kažemo?

„Pa vi znate koji su naši predlozi za kompromisno rešenje, oni podržavaju to da mi nađemo neki kompromis. Kritikuju jednostrane akte Prištine i veoma su aktivni u podršci koju nam pružaju u međunarodnim organizacijama“, navodi ministar spoljnih poslova.

Iako i dalje građani Srbije ne znaju koje je to kompromisno rešenje za Kosovo i šta je rečeno ruskom predsedniku, ono što se zna, kaže generalna sekretarka Evropskog pokreta Suzana Grubješić, da Evropska unija ne bi trebalo da zameri ovakvom dočeku i ovoj poseti.

„U Evropskoj uniji imate nadanje kod jednog broja političara i zemalja da će sankcije koje je EU uvela Rusiji dovesti do pada Putina. To se do sada nije desilo, a u Rusiji se nadaju da će zbog nejedinstva u Uniji doći do pada sankcija ni do toga nije još došlo i to su trenutni odnosi Rusije i Evrope“, rekla je Grubješić.

Dok Rusija i Evropa nisu u ljubavi, urednik nedeljnika „Vreme“ Andrej Ivanji ocenjuje posetu Putina kao obostranu „pokaznu vežbu ljubavi“, dok profesor Filozofskog fakulteta Nikola Samardžić smatra da je, kako kaže, ceo performans na ulici „vrlo zabrinjavajući“.

„Putin je doživeo tri ozbiljna poraza u prethodnih nekoliko dana – glasanje u makedonskom parlamentu, glasanje u grčkom parlamentu i glasanje u britanskom parlamentu – to su tri odluke koje odbacuju Putinovu ideju podele i razaranja Evropske unije i NATO pakta i zaoštravanje etničkih odnosa“, ocenio je profesor Samardžić.

„Ne postoji ni jedna evropska zemlja u koju bi Putin mogao da dođe, a da desetine hiljada ljudi izlaze na ulice da ga pozdravljaju i da mu izražavaju ljubav. I to Putinu, koji dovodi 80 novinarskih ekipa, to će sigurno biti lepo predstavljeno u Rusiji kako, eto, Putina vole negde u Srbiji“!, navodi Ivanji.

„Sloboda izražavanja i sloboda medija je, to sam već jednom rekla, nešto oko čega se ne pregovara – to je datost, to treba da se prihvati i to je tako… Što se te oblasti tiče, tu svakako ne bi trebalo da se ugledamo na našeg dragog gosta danas i na situaciju u medijima u Ruskoj Federaciji, već na ono čemu težimo, a to je da postanemo uređena evropska država“, dodaje Grubješić.

Na sastancima sa ruskim delegacijama potpisano je više od 20 sporazuma među kojima je trećina iz domena digitalizacije.