Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) saopštio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, svojom istupom ugrozio načelo podele vlasti u Srbiji i da taj istup predstavlja mešanje u sudsku i zakonodavnu vlast.
„Izjava predsednika Srbije na konferenciji nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, kojoj su prisustvovali isključivo predstavnici izvršne vlasti, najava je ukidanja suđenja u razumnom roku kao ustavne garancije prava na pravično suđenje i kritikovanje kaznene politike sudova u Srbiji, predstavljaju grubo kršenje načela podele vlasti na kojima počiva ustavni poredak Srbije“, saopštili su iz te organizacije.
JUKOM je ocenio da istup predsednika predstavlja nastavak mešanja u nezavisnost pravosuđa koje je do sada više puta viđeno u medijima kroz nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka.
Ta organizacijaja je navela da predlogom Ustavnih amandmana već postoji tendencija smanjenja nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca i da najavljene izmene krivičnih propisa Srbije predstavljaju pretnju za pravo gradjana na pravično sudjenje.
POVEZANE VESTI
JUKOM dodaje da nove mere moraju da budu donesene u propisanoj proceduri uz ozbiljnu analizu prava i prakse i uz sveobuhvatnu javnu raspravu.
„Najavljivanje oštrije kaznene politike, mimo adekvatne stručne rasprave u potpunosti zaobilazi mišljenje nadležnih organa pravosudja i predstavlja mešanje predsednika Republike i u sudsku i u zakonodavnu vlast“, ocenili je JUKOM.
Predsednik Aleksandar Vučić je u suboru najavio da će Srbija uvesti doživotne zatvorske kazne za višestruke ubice, za ubistva dece, kao i za druga najteža krivična dela, posebno ona koja imaju elemente nasilja, za koja će minimalne i maksimalne kazne biti povećane.
Vučić je takođe obećao da će država da „pregazi“ kriminace.
Boljević: Ispada da su za kriminal odgovorne sudije
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da to udruženje pozdravlja jačanje borbe protiv kriminala i iznalaženje sistemskih rešenja, ali je ocenila da je „čudno“ što se predložena rešenja odnose samo na rad sudija.
„To bi moglo da ukazuje da su za kriminal odgovorne sudije, iako je predsednik izjavio da 99 odsto sudija radi dobro i časno svoj posao,“ rekla je Boljević za agenciju Beta.
Ona je rekla da je na konferenciji za novinare predsednik Aleksandar Vučić, kada je najavio pooštravanje kaznene politike za najteža krivična dela, rekao da sudije u prevelikom broju slučajeva izriču kazne blizu zakonskog minimuma i da ih ublažavaju.
„Pozdravljajući policijsku akciju od prethodnog dana u kojoj je po rečima ministra Nebojše Stefanovića, primenjen ‘preventivan pritvor’, predsednik je praktično izrazio očekivanje od sudija da to lišenje slobode produžuju, iako je i sam ministar izjavio da ni policija baš nije raspolagala nekim konkretnim dokazima u tim slučajevima“, kazala je Boljević.
Ona je navela i da nigde ne postoji zakonom propisan rok da se krivični predmeti moraju završiti za 12 meseci.
„Po prirodi stvari, sudjenja će trajati kraće, u onoj meri u kojoj budu obezbedjeni bolji uslovi. Reč je pre svega o potrebi da sudije nemaju u radu preveliki broj predmeta, da postoji dovoljan broj slobodnih sudnica, kao i slobodnih sudija – članova veća, da u jednom slučaju ne budu optuženo po više desetina okrivljenih, ali i da dokazi budu odgovarajućeg kvaliteta“, navela je Boljević.
Boljević je rekla da je kaznena politika već pooštrena reformom 2008-2010. godine, kada je za trgovinu narkoticima bila propisana minimalna kazna zatvora od tri godine i isključena mogucnost ublažavanja kazne, ali da se broj tih krivicnih dela nije smanjio.
„U tom smislu nije iznet tačan podatak da se za ta dela ublažavaju kazne, jer to po zakonu nije moguće. Pri tome, pooštravanje kazni koje bi se odnosilo na uživaoce narkotika, dakle ne i na one koji drogu prave ili je prodaju naveliko ne bi bila odgovarajuća mera, jer je reč o zavisnicima na čiju bolest se mora reagovati drugim merama društvene i zdravstvene zaštite“, ocenila je ona.
Dodala je da je praksa propisivanja sudijama dužine zatvorske kazne koju treba da izreknu izvršiocima krivičnih dela, pre nekoliko godina proglašena neustavnom u SAD.
„Istorijski je poznato da rigorozno kažnjavanje nije odgovarajuće sredstvo u borbi protiv kriminala“, ocenila je Boljević i navela da evropske države koje imaju doživotnu kaznu zatvora imaju i uslovni otpust, što doživotnu kaznu zatvora pretvara u kaznu od 25. godina.
Prema njenim rečima, neophodna je stručna rasprava o rešenjima koja su najavljena, odnosno da predstavnici vlasti razgovaraju sa sudijama, tužiocima, profesorima krivičnog i procesnog prava i kriminolozima, koji izučavaju uzroke kriminala i efekte primenjenih sankcija.
„Zahtev za stručnom raspravom ne može se povezivati sa pogodovanjem kiminalu. Stručna rasprava je neophodna da bi se došlo do najboljih rešenja“, kazala je ona.
Boljević je kazala da analizu izrečenih krivičnih sankcija prvenstveno treba da vrši najviši sud u zemlji – Vrhovni kasacioni sud, jer „drugi organi ne raspolažu stručnim znanjem za to, niti imaju sveobuhvatan uvid, kao što to ima Vrhovni kasacioni sud“.
„Ukoliko takve podatke daju policajci ili tužioci, njih treba uzimati sa rezervom upravo iz navedenih razloga, pri čemu su tužioci još i samo jedna od strana u postupku zainteresovana da u njemu uspe“, smatra Boljević.
Advokat: Strože kazne ne znače efikasniju borbu protiv kriminala
Advokat Slobodan Ružić ocenio je da se strožim kaznama u oblasti krivičnog prava ne može uspostaviti efikasnija borba protiv kriminala.
„Kaznena politika je najsloženije pitanje u krivičnom pravu. Normativno povećanje kazni i njihovo izricanje ne utiče na izvršioce krivičnih dela. Dakle, ako sam ja kriminalac na mene nema uticaja da li je kazna 15 godina ili doživotni zatvor“, rekao je Ružić za agenciju Beta.
On je naveo da je „skandalozno“ što je Savet za nacionalnu bezbednost raspravljao o pooštravanju kaznene politike i što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić to saopštio, jer to nije u njihovoj nadležnosti.
„To ne liči na ozbiljan stav, već na politički marketing“, rekao je Ružić koji ima dugogodišnje iskustvo u predmetima u krivičnoj materiji.
On je ocenio da u najavljenim merama ima „na desetine probema“.
„Ja sam protivnik doživotne kazne zatvora, mislim da je 40 godina sasvim dovoljna sankcija. Ali podržavam da se uvede odluka da se za neke izvršioce odredjenih krivičnih dela izriču kazne od 40 godina bez prava na uslovni otpust. To je već nešto drugo“, kazao je Ružić.
