Jakšić: Lideri u Beogradu sa entuzijazmom prate nacionalističke trendove u EU

Vesti 17. dec 201814:34 > 14:37
Izvor: Tanjug/Dimitrije Goll

Većina lidera na Zapadnom Balkanu je spremna da izabere autoritarnu i nacionalističku Evropsku uniju, model mađarskog premijera Viktora Orbana, rečeno je na međunarodnoj konferenciji "Poziv Evropi na Zapadnom Balkanu".

Kolumnista beogradske Politike Boško Jakšić je izjavio da živimo u vreme koje pogoduje nacionalizmu i autoritarnim tendecijama i da bi pobeda desnih evroskeptičnih stranaka na izborima za Evropski parlament sledeće godine značila za Zapadni Balkan da će proširenje EU „biti stavljeno u neku ladicu“.

Jakšić je ocenio da lideri u Beogradu sa velikim stepenom entuzijazma prate retro i nacionalističke trendove, kao i da prodor desnice omogućava i prodor ruskog uticaja na ceo Zapadni Balkan.

To je opasnost koja unosi konfuziju među birače. Njima ćete reći „idemo u EU“, ali treba precizirati koju Uniju. Da bi do toga došli, prvo EU mora da raščisti šta je, pa tek onda da šalje emisare koji će nam reći da se reformišemo. Kako da se reformišemo kada deo tih reformi pogoduje autoritarnim tendencijama u ovom regionu, upitao je Jakšić.

Govoreći o usklađenosti spoljne politike Beograda i Brisela, Jakšić je izneo podatak da je od 32 deklaracije EU usvojene u prvoj polovini ove godine Srbija odbila da podrži 16, od kojih se devet odnosilo na Rusiju.

Srbija se time direktno udaljava od EU. Stepen usaglašenosti spoljne politike je nekada bio veći od 80 odsto, a sada je ispod 50 odsto, rekao je Jakšić.

Programski menadžer Centra za međunarodne i bezbednosne poslove Natan Albahari je izjavio da je Srbija odlučila da ne podržava deklaracije EU vezane za države koje nisu priznale nezavisnost Kosova.

Prema rečima Albaharija, smanjenje usklađenosti spoljne politike Beograda sa Briselom izaziva skepticizam kod nekih članica EU i u Evropskom parlamentu.

Dok je pregovaračko Poglavlje 31, vezano za zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, za Hrvatsku, na primer, bilo samo tehničko poglavlje, za Srbiju je postalo političko, konstatovao je Albahari.

Vesna Pusić: Za Srbiju je Poglavlje 31 „na dugom štapu“

Poslanica hrvatskog parlamenta i bivša šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić je izjavila da je za Srbiju Poglavlje 31 „na dugom štapu“ i da su za građane u prvom redu važna poglavlja 23 i 24, vezana za pravosuđe, osnovna prava i slobode i bezbednost.

Glavne promene su u pravosuđu, oblastima bezbednosti, prava i sloboda. Kada se to savlada, i druge stvari će biti lakše, ocenila je Vesna Pusić.

Ona je rekla da je EU bazirana na ljudskim pravima, građanskim slobodama, pravima manjina, slobodnom tržištu.

Ali, neki su počeli tvrditi da su evropske vrednosti sve ono što se pojavljuje u Evropi, što nije istina, izjavila je Vesna Pusić, uz konstataciju da u EU postoji politička razjedinjenost i da je „jedina prava internacionala – internacionala evropske desnice“.

Njen cilj je pobediti na evropskim izborima ili uvesti veliki broj ekstremnih desničara u Evropski parlament. Na izborima koje članice EU nisu nikada ozbiljno shvatale, rekla je Vesna Pusić i dodala da su ti izbori zato važni i potencijalno opasni, jer „mogu biti kraj Evrope“.

Sebastijan Grikur iz francuske Fondacije Žan Žores je izjavio da se neki lideri na Zapadnom Balkanu nadaju raspadu EU, kako bi zadržali vlast.

Oni nisu zabrinuti zbog Rusije, Kine i Turske. Njihov jedini neprijatelj je proces reformi u vladavini prava i demokratiji, rekao je Grikur.