Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović ocenila je da Srbija ima uspešnu saradnju sa Mehanizmom za krivične sudove i ispunjava sve preuzete obaveze, dok je na kritike na račun objavljivanja memoara osuđenog generala Nebojše Pavkovića istakla da se knjiga jednog učesnika u ratu ne može smatrati glorifikacijom jedne strane u sukobu.
Kuburović je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija istakla da je Srbija omogućila Tužilaštvu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove slobodan pristup svim dokazima, dokumentima, arhivama i svedocima.
Svi primljeni zahtevi su rešeni. Dostavljaju se odgovori Tužilaštvu, sudskim većima i Sekretarijatu, kao i dokumentacija iz arhive državnih organa Srbije. Svedoci se oslobađaju dužnosti čuvanja državne, službene ili vojne tajne, rekla je Kuburović.
Početkom juna ove godine doneta je odluku da se predmet Jojić – Radeta ustupi Srbiji, rekla je Kuburović i navela da je u toku odlučivanje po žalbi „Amikus kurije“ (prijatelja suda).
Ukoliko predmet Vjerice Radete i Petra Jojića za nepoštovanje suda bude ustupljen srpskom pravosuđu, to će predstavljati novi korak napred u odnosima sa Mehanizmom, konstatovala je ona.
Prema njenim rečima, Srbija može i hoće da ispuni ovu obavezu i da kao država sa nezavisnim sudstvom sudi i u ovom predmetu, primenjujući najviše standarde nezavisnosti sudstva i vladavine prava.
Moram da naglasim da je u toku odlučivanja o prosleđivanju predmeta pravosudnim organima Srbije, a „Amikus kurije“ je dostavljajala više puta podneske sa neprimerenim komentarima, koji se ne zasnivaju na pravnim činjenicama i dokazima od značaja za predmet, što je dodatno doprinelo odugovlačenju ovog postupka, ukazala je Kuburović.
Kuburović je podsetila da je Srbija pre 10 godina pokrenula inicijativu da njeni državljani, osuđeni pred Haškim tribunalom, izdržavaju kazne u Srbiji, a motiv te inicijative je rešenost Srbije da preuzme odgovornost za izvršenje zatvorskih kazni.
Svrha kažnjavanja, između ostalog, uključuje i resocijalizaciju osuđenih, podsetila je Kuburović i navela da se teško može očekivati da će doći do ostvarenja svrhe kažnjavanja ukoliko osuđeni kazne izdržavaju u veoma udaljenim zemljama, čiji jezik ne razumeju. Podsećam da je devet lica srpske nacionalnosti umrlo tokom suđenja ili za vreme izdržavanja kazne, navela je ona, a posebno težak položaj je Milana Martića i Dragomira Miloševića, koji se nalaze u zatvoru u Estoniji.
Kao „posebno zabrinjavajuće“ u Izveštaju izdvojeno je objavljivanje memoara generala Pavkovića, ali to se ne može smatrati glorifikacijom stavova jedne strane u sukobu, ocenila je Kuburović.
POVEZANE VESTI
Memoari predstavljaju lično viđenje, na koje svaki pojedinac ima pravo prema članu 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, a postavlja se i pitanje zašto su samo memoari srpskih osuđenika našli mesto u Izveštaju Mehanizma, ako se već ne spominju memoari ostalih, upitala je ona.
U Izveštaju se navodi da je saradnja u vezi sa ratnim zločinima među zemljama bivše Jugoslavije „na najnižem nivou u proteklih nekoliko godina i da se suočava sa sve većim izazovima“, podsetila je Kuburović.
U prošlosti se pokazalo, rekla je ona, da je najviše „poverenja“ Tribunal imao u pravosudne institucije Bosne i Hercegovine, čije pravosuđe deluje kao prilični „favorit“.
Najviše slučajeva prosleđivanja predmeta bilo je radi procesuiranja pred Sudom BiH. Takvih slučajeva je bilo šest i odnose se na 10 lica optuženih pred Tribunalom, većinom srpske nacionalnosti. Nasuprot tome, Tribunal je prosledio Srbiji i Hrvatskoj po jedan predmet, navela je Kuburović.
Konstatujući da u predmetima koje je Tribunal ustupio nema optuženih za zločine nad Srbima, Kuburović je upitala da li to znači da nije bilo zločina nad srpskim stanovništvom i da nema odgovornih za ubistva, mučenja i progon Srba.
Primenu bilateralnih ugovora ne ispunjavaju svi
Srbija ima zaključene bilateralne ugovore sa BiH i Hrvatskom, a saradnja pravosudnih organa u regionu odvija se i na osnovu sporazuma zaključenih između Tužilaštva za ratne zločine Srbije i tužilaštava u regionu.
Srbija se zalaže za punu primenu postojećih bilateralnih ugovora, kao i zaključenih sporazuma i protokola. Nažalost, to nije stav svih zemalja u regionu, ocenila je ona.
Od 1. januara do 30. novembra ove godine potvrđeno je osam optužnica Tužilaštva za ratne zločine Srbije protiv 12 lica, od kojih je od Tužilaštva BiH preuzeto šest optužnica, navela je Kuburović, dodavši da je u istom periodu od nadležnog tužilaštava u Hrvatskoj preuzet samo jedan predmet protiv dva lica.
Državno tužilaštvo Hrvatske u 24 predmeta nije odgovorilo Tužilaštvu za ratne zločine Srbije na dostavljanje dokaza i obaveštenja, u skladu sa Sporazumom o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, prenela je Kuburović.
U Višem sudu u Beogradu, Odeljenju za ratne zločine, vode se 23 postupka protiv 103 lica, uglavnom srpske nacionalnosti, a i neposredno pre održavanje ove sednice objavljenje su presude u dva predmeta, predočila je ona.
To sve još jednom potvrđuje da je Srbija spremna da procesuira sve ratne zločine, bez obzira na nacionalnu pripadnost, što nije praksa drugih država regiona, rekla je Kuburović.
Pravosudna saradnja s Kosovom preko UNMIK-a
Kuburović je o „izostanku napretka“ u pravosudnoj saradnji Srbije i samoproglašene države Kosovo u pitanjima ratnih zločina istakla da se ona odvija preko civilne administracije UN na Kosovu, UNMIK.
Ovlašćenja UNMIK u oblasti pravosuđa utvrđena su Zajedničkim dokumentom koji je potpisan u novembru 2001. godine. Pravosudnim organima Srbije nije bilo omogućeno da obavljaju procesne radnje u predmetima ratnih zločina počinjenih na području Kosova, rekla je Kuburović.
Pored toga što Priština ne odgovara na zahteve za saradnju srpskog Tužilaštva za ratne zločine, sada i UNMIK, bez vidljivih razloga, poternice drugih zemalja protiv albanskih terorista sa Kosova i Metohije čini nevidljivim u sistemu Interpola, iako od Saveta bezbednosti nije dobio taj mandat, naglasila je Kuburović.
Možda i teže posledice po srpski narod koji živi na Kosovu, ocenila je ona, mogu da donesu skorašnje nerazumne odluke Prištine koje mogu da izazovu humanitarnu katastrofu nesagledivih razmera i nadam se da međunarodna zajednica neće ostati nema i dozvoliti takvo vidljivo kršenje osnovnih ljudskih prava.
Kuburović je kritikovala i stav mehanizma da je ključno sredstvo za obezbeđivanje kontinuirane saradnje zemalja politika uslovljavanja njihovog napretka u procesu evrointegracija.
Takav stav samo potvrđuje politički, a ne pravni karakter Mehanizma za krivične sudove i to je, još otkako je formiran, njegov najveći nedostatak, zaključila je Kuburović.
