Izmene zakona o detektivskoj delatnosti izglasane su u Skupštini. Tek poslednjih dana, u javnosti se, međutim digla bura oko novih ovlašćenja koje zakon daje detektivima, među kojima je posebnu uzbunu podigla navodna mogućnost da dobiju zaštićene podatke građana iz zdravstvenih kartona, ali i fotografisanje i tajno praćenje. Da li je to baš tako?
Privatni detektivi od sada mogu da dobiju podatke iz zdravstvenih kartona građana i u ime poslodavca provere da li su na bolovanju zato što su zaista bolesni ili zato što izbegavaju da rade. Ova vest preplavila je domaće medije, ali nije sasvim tačna. Izmenama zakona o detektivskoj delatnosti, njima je data mogućnost da provere da li je radnik na lažnom bolovanju, ali kako?
„Medicinsku dokumentaciju detektivi ne mogu da dobiju, možda kad bi radnik svojeručno napisao saglasnost, ali nama to ne treba, jer pravo poslodavca je da po zakonu o zdravstvenoj zaštiti, ako posumnja da je bolovanje lažno, ima pravo da traži formiranje lekarske komisije i on tako proverava. Šta vi radite tu? Detektivi tu nemaju nikakav posao“, objašnjava Ratko jelić iz Udruženja detektiva Srbije.
A kako onda proveravaju?
„Na terenu će obići adresu zaposlenog, rapitati se u komšiluku gde je, zašto nije na poslu, ali ako nije kući zašto nije, da li znate gde je, mozda radi, uglavnom jedan operativini rad na terenu. Mi nemam pravo da pratimo nekoga u smislu tajnog praćenja“, kaže Ratko Jelić.
U kancelariji Poverenika veoma su zabrinuti zbog mogućih zloupotreba. Nejasna im je namera države da detektivima omogući ispitivanje opravdanosti bolovanja, jer je to već uređeno drugim propisima, pre svega zakonom o radu, kažu u kancelariji poverenika za zaštitu podataka o ličnosti.
PROČITAJTE I:
„On treba da se obrati zdravstvenoj ustanovi, a ne detektivu“, kaže Zlatko Popović iz kancelarije Poverenika.
To znači da bi, ukoliko bi dostavili tražene podatke, u problemu bili lekari.
„Ukoliko bi dao takve podatke, lekar bi prekršio zakon o zdravstvenoj zaštiti, zakon o zdrastvenoj dokumentaciji, zakon o pravima pacijenata, lekar bi u takvoj sitauciji mogao da odgovara kako prekršajno tako i krivično. Šta detektiv da radi? Detektiv do tih podataka ne može doći, već samo i isključivo na osnovu odluke suda ili pisanog pristanka“, objašnjava Zlatko Popović.
Zakon je nedorečen i u delu koji detektivima daje mogućnost fotografisanja ljudi koje su angažovani da istraže, jer zalazi u domen neovlašćenog fotografisanja i tajnog praćenja, što je zabranjeno drugim zakonima.
„Zakon definitvno kaže da imamo pravo fotografisanja, znači mi ćemo fotografisati, pa ćemo se boriti ako dođemo u situaciju da imamo problem. Ali ne moramo, jer nam zakon omogućava da sačinimo zapisnik“, objasnio je Ratko Jelić.
Međutim, deo zakona koji je najviše uzbudio javnost, zapravo ne postoji, tvrde detektivi. Odnosi se na snimanje eventualnih preljuba.
„Mi po zakonu nemamo pravo to da radimo, jer bi takva vrsta fotografisanja bila povezana sa tajnim praćenjem koja nama nije dozvoljena, i mi to striktno poštujemo“, navodi Jelić.
I u Ministarstvu za rad izmene zakona smatraju nepotrebnim, a sam ministar kaže da je za izmene zakona čuo u medijima.
„Mislim da je Zakon o radu dosta precizno definisao koje su obaveze poslodavca, kako i na koji način može da kontroliše bolovanje tako da ne bih išao previše u maštu šta se sve može. Ali, mislim da nema potrebe za tim stvarima“, rekao je ministar rada Zoran Đorđević.
Takođe, dodatni problem predstavlja činjenica da je, prema istraživanju Beorgadskog centra za bezbednosnu politiku, prošle godine zabeleženo postojanje više od 50 agencija koje nude detektivske usluge, a procena je da ih ima i više od sto. U državnom registru ih zvanično ima svega 16, a nadležnost nad njima ima policija.
