Afera "nestale bebe" i dalje je bez epiloga. Pravna borba porodica koje sumnjaju da im je novorođeno dete oteto, traje od 2002. godine - isto toliko traje i ćutanje nadležniih institucija.
Svi rokovi za donošenje Lex specialisa, čije donošenje je Sud u Strazburu naložio 2013. godine, su probijeni, a nacrt zakona je i dalje u skupštinskoj proceduri. N1 donosi priču o porodici Samardžić, čiji slučaj pretenduje da postane prvi koji će na domaćem terenu dobiti sudski epilog.
Trećeg februara 1989. godine, u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, rođen je dečak o kom govori ova priča.
„To dete je bilo potpuno zdravo i normalno, gledalo je plave okice“, kaže majka Biljana Samardžić.
Bilo je to njeno prvo dete.
POVEZANE VESTI:
„Nikada nisam imala priliku da ga držim“, dodaje ona.
Jer je beba kao hitan slučaj prebačena na kliniku za neonatologiju.
„Sutradan u 8 sati ja sam otišao na neonatologiju da se informišem, gde su me ispred vratala sačekali i saopštili mi da je dete preminulo“, navodi otac Branko Samardžić.
Tražio je da ga vidi.
„Oni su nam rekli da je dete živelo 23,5 sata, da nam neće ni dati dete, da je to bolje za nas da to dete ne uzimamo, da je bolje da ga ni ne vidimo“, dodaje Branko.
„Ja sam tada imala 23 godine. Verujte, ništa nisam znala. Ja sam njima verovala. Ja sam bila vaspitavana da verujem, i to mi je danas strašno teško što sam im to dozvolila“, kaže Biljana Samardžija.
Sumnja se pojavila tek godinama kasnije, kada su, 2002. godine, novine preplavile priče o sličnim slučajevima. I tada je počela mukotrpna potraga.
„Tražila sam od bolnice da mi dostave bilo koju dokumentaciju koju imaju, oni su mi rekli da su istoriju bolesti prebacili u arhiv grada Beograda. Ja sam se oobratila arhivu, arhiv mi je odgovorio da oni nikada ni jedan dokument od njih nisu dobili. Znači bolnica Zvezdara daje lažne informacije“, navodi majka.
Lažnom se ispostavila dokumentacija bolnice i o tome gde je navodno završilo telo.
„Obratili smo se grobljima Beograd i dobili informacije da jednostavno dete koje je rođeno 3. februara na ime Samardžić nikada nije sahranjeno“, kaže otac Branko.
I kao da to nije bilo dovoljno, usledio je još jedan šok.
„Moje dete je dobilo rođenjem matični broj koji je upisan u knjigu rođenih. Tog broja nema u knjizi umrlih. Zašto?“, pita se majka.
Zato što broj nikada nije ni poništen – što je u slučaju smrti zakonska procedura. Uvidom u matičnu knjigu rođenih, koja je inače zaštićena oznakom državne tajne, broj sličnih nelogičnosti raste do apsurda – jer na tek nekoliko stranica do kojih je došao zastupnik Samardžićevih, pojavljuju se i ovakvi primeri:
„Kako je moguće da se sa istim matičnim brojem pojavljuju dve osobe ili kako je moguće da se sa istim matičnim brojem na jednom spisku pojavi ista osoba sa identitčnim matičnim brojem ali sa različitim roditeljima“, kaže zastupnik porodice Samardžić Zdenko Tomanović.
Da li je odgovor na ova pitanja ključ za rešenje višedecenijske misterije koju država ne može ili neće da reši? Samardžići više neće da čekaju.
„Mi smo podneli krivičnu prijavu za jedno krivično delo za koje još nije nastupila apsolutna zastarelost, a to je otmica maloletnog deteta, ali je ovo dobar povod da naši državni organi, pre svega mislim na policiju i tužilaštvo, da zaista utvrde, šta se desilo ne samo sa ovim detetom, nego i sa bezbroj druge dece“, dodaje Tomanović.
Nezvanični podaci kažu oko 3500, ali slučaj Samardžića mogao bi da bude prvi koji bi dobio epilog pred domaćim sudovima. Bio bi to i odgovor na hiljade drugih, a istih vapaja.
„Ja samo želim da znam gde je moje dete, gde je moje dete završilo i šta su uradili sa mojim detetom“, kaže majka Biljana Samardžić.
