Profesor Hilpold: Kosovo je oduvek bilo zaseban slučaj

Vesti 04. sep 201812:29 > 12:34
Izvor: N1

Načelo o nepromenjivosti granica na Balkanu možda ne bi moralo da važi za Kosovo, pošto je međunarodna zajednica Kosovo oduvek posmatrala kao zaseban slučaj, kao "sui generis", ocenio je za bečki list Viner cajtung profesor međunarodnog prava Peter Hilpold.

Hilpold navodi da nije ubedljiva kritika da pomeranje granica vodi podeli po etničkim linijama što se dosad pokušavalo sprečiti u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, preneo je Dojče vele.

Na tvrdnju da bi promena granica bila međunarodni presedan, Hilpold navodi da je „Kosovo oduvek od međunarodne zajednice tretirano kao poseban slučaj, kao ‘sui generis'“.

„Protiv takve razmene teritorija odmah su se čuli veoma kritički glasovi: u prvoj liniji se ističe da ovakav rasplet vodi problematičnim pomeranjima granica i povlačenju granica duž etničkih linija što se uvek pokušavalo sprečiti tokom razrešavanja jugoslovenskih konflikata. Ali ta primedba nije baš ubedljiva: raspad Jugoslavije je, naprotiv, bio veoma određen etničko-religioznim elementima“, naveo je Hilpold.

Profesor s Univerzieta u Insbruku dodaje da bi planirana razmena teritorija obuhvatila relativno male oblasti i da se takvom rešenju sa stanovišta međunarodnog prava malo šta može zameriti ako tamošnje stanovništvo pristane na to.

„Kako bi se osiguralo da se ne ponove zlehude epizode prošlosti, takva razmena bi morala biti na apsolutno dobrovoljnoj bazi i osigurana brojnim garancijama“, naveo je Hilpold.

On navodi da razmena teritorija primarno ima unutrašnjepolitički značaj i da je „odlučujuća tačka“ da Srbija prizna Kosovo. „A to se – kako bi se moglo zastupati na unutrašnjem planu – mora pravdati ‘protivuslugama’. A na Kosovu to opet pretpostavlja odgovarajuće teritorijalne protivusluge od Srbije“, dodao je.

Hilpold navodi da se kosovski problem mora rešiti, jer se „dalji nastavak ‘statusa kvo’ sa državnošću u zoni sumraka i malodušnom politikom priznanja nezavisnosti suprotstavlja daljim koracima za rešenja na Balkanu i više nikome od zainteresovanih strana ne donosi dobro“.