Niška tvrđava – delovi uređeni za turiste, drugi zapušteni

Vesti 26. avg 201817:24 > 17:32
Podeli:
Izvor: N1

O Niškoj tvrđavi nedovoljno znaju i neke Nišlije, ali jedan od njih organizuje obilaske u kojima njenu istoriju približava na drugačiji način. Reč je o profesoru likovne umetnosti Slavoljubu Blagojeviću, koji već godinama, od kada je u penziji, pokušava da natera nadležne da ovo zaštićeno kulturno dobro od velikog značaja održavaju.

Delovi Tvrđave uređeni su i privlače turiste, drugi delovi – zapušteni, skloni rušenju i opasni po prolaznike.

Zaštitni znak Niša, simbol grada – Niška tvrđava.

„Retko ćete naći iz nekog ranijeg perioda razglednicu koja nema Nišku tvrđavu ili bilo koji spot gde se grad Niš upravo prepoznaje prema ovom lokalitetu“, navodi Ljiljana Berić iz Zavoda za zaštitu spomenika.

Lokalitet ove godine obilazi rekordan broj turista. Niška tvrđava je ono što se pokazuje i svakom zvaničnom gostu.

„Gradski oci, oni ih vode samo tamo gde je sređeno“, kaže profesor u penziji Slavoljub Blagojević.

Na jedno od nekoliko mesta na Tvrđavi, Blagojević dolazi posebno opremljen da bi mogao da priđe.

„Jedna testera i rukavice. Kako ćete da prođete ove? To se spojilo. To je kao knjiga o džungli“, dodaje Blagojević.

Iza džungle krije se stari turski zatvor. I do njega se dolazi na sopstveni rizik. Blagojević zapuštene znamenitosti redovno obilazi, ali do same zgrade sa ćelijama i prostorijama za stražare, ne prilazi.

Izvor : N1

„Nema šanse. Pravo da vam kažem, ne bih ni smeo da uđem tamo. Vidite da je krov gore počeo da pada, a možda ima i zmija“, kaže Blagojević.

Na tabli ispred piše da je sam zatvor, ili apsana, kao i cela Tvrđava, spomenik od velikog kulturnog značaja za Niš. U najgorem stanju je prostor u kome su nekada bili ateljei niških umetnika. U Zavodu kažu, situacija će biti bolja nakon promene Zakona o kulturnom nasleđu, jer po aktuelnom – lokalna samouprava nema obavezu da formira službu održavanja.

„Praktično treba da odrede koji subjekat će se baviti zaštitom. Znači – ko će gledati da li je pokošena trava, da li je otpala ploča, da li se slomio kameni da praktično ima mehanizam da reaguje. Sve to ukazuje da je neophodno Tvrđavi što pre naći domaćina“, smatra Ljiljana Berić iz Zavoda za zaštitu spomenika. 

Bez domaćina, na probleme na Tvrđavi reaguje se pojedinačno ili se ne reaguje. Iz grada najavljuju da stiže novac za uređenje bedema, staza, za arheologiju, jer je Tvrđava i veliko nalazište, zanatlije će preurediti uništene ateljee, a traže se zainteresovani za ulaganje u apsanu.

Ispred apsane rastinje uklanja gradsko komunalno preduzeće, unutra još niko ne ulazi. Na nekim takvim objektima krovovi su pali, iz nekih krovova raste drveće.