Mišić: Podela Kosova je i dalje crvena linija za Zapad

Vesti 07. avg 201808:15 > 08:19
Izvor: N1

Spoljnopolitički komentator Milan Mišić kaže da je podela Kosova o kojoj govori ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i dalje crvena linija za Zapad, uz argumente da bi to stvorilo više problema nego što bi rešilo. Beograd još nije izašao sa svojom vizijom kompromisa, dodaje.

Sve više se priča da je neki sporazum na pomolu, s druge strane ne vidi se da se nešto bitno menja što bi omogućilo to postizanje sporazuma, kaže gost N1.

Govori se o promeni stava Amerike, tabloidi spominju da nemačka kancelarka (Angela) Merkel ima neki dobar plan za srpsku stranu, s druge strane postoje unutrašnje prinude u Srbiji i na Kosovu oko nepopuštanja, a javlja se teza da smo nikad bliži kompromisu, nabraja gost Novog dana. Međutim, konstatuje, da se obrisi tog kompromisa ne naziru.

Kako ocenjuje, Prištini i ne treba kompromis, jer njoj apsolutno odgovara sadašnje stanje Kosova.

Imam utisak da mi kompromis doživljavamo kao situaciju u kojoj ćemo dobiti nešto, kaže novinar podsećajući na izjavu predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da „danas na Kosovu nemamo ništa“ i da bi i jedan metar bio dobitak.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da je trenutno dobra prilika da se pitanje Kosova kompromisno reši i ponovio da se zalaže za podelu Kosova i Metohije jer ne vidi bolje rešenje od toga.

„Podela Kosova je i dalje crvena linija za Zapad, uz argumente da bi to stvorilo više problema nego što bi rešilo. Ako se uzme u obzir da je najveći deo Srba južno od Ibra, ne na severu Kosova, može se naslutiti koji bi to problemi bili“, naveo je.

Novinar ocenjuje da Beograd još nije izašao sa svojom vizijom kompromisa i da može da razume zašto to još nije učinjeno. Jačaju i unutrašnji otpori pravno-obavezujućem sporazumu, navodi. Podseća i na, kako je rekao, neku vrstu sukoba koji postoji između SPC i Vlade.

Osvrćući se na to, Mišić kaže da je podela, prema njegovom mišljenju, crvena linija Zapada.

SAD su, dodaje, odavno postavile crvenu liniju, koju podržava Zapad – da je samostalnost Kosova završetak procesa raspada bivše SFRJ, i da je samostalno Kosovo povoljnija situacija za stabilnost Balkana nego njegovo prinudno  ostajanje u Srbiji.

Politički i jednoj i drugoj strani bi više odgovaralo da dođe do neke međunarodne konferencije, dodaje. Smatra da je Priština u laganijoj poziciji, kad je u pitanju odnos velikih igrača prema tom pitanju.

U javnosti se govori da se stav SAD po ovom pitanju promenio, kaže Mišić, navodeći da tu promenu vidi samo po tome što se sada u Vašingtonu govori da se to mora rešiti u Evropi, da EU mora to da reši. Da li će se SAD uključiti –  videćemo, kaže Mišić dodajući da sadašnja administracija predsednika Donalda Trampa ima mnogo „lokalnih problema“. Ne veruje da sebi mogu da priušte u ovom momentu da se bave Balkanom.

Govoreći o stavu u narodu, kaže da kosovsko pitanje traje tri decenije, a ako se dodaju i tenzije osamdesetih, i četiri. Navodi da je Srbiju to koštalo i politički i materijalno. „Ja mislim da se u narodu shvata da Kosovo ne može da se vrati i reintergiše u Srbiju“.

O DSS, Savezu za Srbiju, odnosima sa Crnom Gorom i Hrvatskom…

Predsedništvo Demokratske stranke Srbije (DSS) odlučilo je u ponedeljak da svi opštinski odbori te partije raskinu lokalne koalicije sa Srpskom naprednom strankom (SNS).

Komentarišući to, Mišić navodi da DSS želi sada da se malo izraženije profiliše na domaćoj političkoj sceni, jer su dobili konkurenciju u Dverima.

Govoreći o Savezu za Srbiju i opoziciji, navodi da mu se čini da sazreva „neko uverenje opozicije da mora organizovanije i složnije da se suprotstavalja vladajućoj stranci“ ako računa na to da na narednoj izbornoj utakmici postigne bolji rezultat.

Komenatarišući program od 30 tačaka Saveza za Srbiju, kaže da je ključno pitanje kako se rešavaju svakodnevni problemi građana, ali da nije stekao utisak da im je to u prvom planu… „Ima nekoliko opštih mesta, ali sve bi to moralo biti mnogo realističnije konkretizovano“.

Govoreći o odnosima Beograda i Podgorice, izjavu patrijarha Irineja da je položaj Srba u današnjoj Crnoj Gori uporediv sa položajem Srba u nekadašnjoj NDH, a da je „položaj SPC u Crnoj Gori gori nego u vreme Turaka“ ocenio je kao prilično tešku. Ipak, mišljenja je da su dve države upućene jedna na drugu i ne vidi razloge za nekakvo zaoštravanje odnosa.

S druge strane, navodi da Srbija ima velike probleme sa Hrvatskom, a da se to zaoštravanje naročito pojačava oko godišnjice „Oluje“. Srbija ima probleme sa Hrvatskom koje mora da reši ako hoće u EU, od pitanja razgraničenja, pa nadalje i zaoštravanja nikako ne doprinose Beogradu, dodaje.

Postoji jedan mehanizam na delu – na jednu nacionalističku izjavu ide jedna ista takva i jača, kaže Mišić, dodajući da toj situaciji doprinosi i unutrašnja hrvatska politika – „ekstremni nacionalizam i priklanjanje vodećih ličnosti (države) proustaškom i nacionalističkom diskursu“.

To zaoštravanje nikako ne pogoduje Srbiji, ali je na neki način i imidž Hrvatske već narušen u EU, ocenjuje gost Novog dana. Naglašava da je Srbija u lošijoj poziciji, jer Hrvatska može mnogo toga da blokira na putu evrointegracija Srbije.