CRTA: Trećina vesti o EU, Rusiji i SAD bez navedenog izvora

Vesti 28. jun 201810:54 > 11:00
Podeli:
Izvor: N1

Više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji su bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije, pokazala je regionalna analiza medijskog izveštavanja koju je sprovela organizacija CRTA u periodu od 14. maja do 10. juna.

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da se one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora vesti, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje, prenosi CRTA.

U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora.

U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata.

Analiza je predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji Istinomera.

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava.

U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je o EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).  

„Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore“, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka „Crte“ i osnivačica Istinomera.

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja.

Istraživanje „Eurobarometra“ pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama.

Isto istraživanja pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju.

Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu u ovoj borbi.

Vučić najcitiranija osoba u medijima

Najcitiranije osobe u medijima u Srbiji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i njegove izjave su u najvećem broju neutralne ili pozitivne prema EU.

Druga najcitiranija osoba u Srbiji je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, a njegove izjave su podjednako pozitivne i protiv EU.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov objasnio je da je u zemljama regiona razlika u broju citiranja između prve i druge osobe mala, dok je u Srbiji „drastična“ razlika u broju citiranja Vučića i Dačića.

„Mnogo više objava je sa citatima Vučića, dok se Dačić citira manje. Vučić u većini slučajeva o EU govori neutralno ili pozitivno, dok se Dačić izgleda trudi da podjednako daje pozitivne i negativne komentare o EU“, kazao je Nedeljkov.

Neobični rezultati su u analizi medija u Bosni i Hercegovini, jer se kao međunarodni faktor pojavljuje Turska, što nije slučaj u ostalim zemljama regiona.

„Najcitiraniji je bošnjački član Predsedništva Bakir Izetbegović čije izjave su mahom pozitivne po Tursku. Drugi najcitiraniji u BiH je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik čije izjave su većinom proruske“, rekao je Nedeljkov.

Medijske objave u Srbiji su najviše pozitivne prema Rusiji, a dok se o NATO izveštava negativno.

Objave o EU su većinom neutralne, pa se o pregovaranjima i otvaranju poglavlja se izveštava puko, tehnički.

Novinar BBC u Srbiji Dejan Anastasijević rekao je da ne veruje Vladi da će uspeti uvođenjem Radne grupe protiv lažnih vesti da odredi šta je stvarno vest, a šta je lažna vest.

„Čini mi se da je (Vinston) Čerčil rekao da kad nećeš da rešiš neki problem, ti osnuj Komisiju. Čini mi se da će tako biti i sa tom Radnom grupom. Najviše verujem samoregulaciji u toj oblasti. Prvo novinari moraju da štite profesiju, pa gradjani, a tek onda političari“, kazao je Anastasijević.

Analiza je predstavljena na medjunarodnoj konferenciji „Da li gubimo bitku sa dezinformacijama“ u organizaciji portala Istinomera.