Jakšić: Tači i Vučić su osuđeni da uspeju

Vesti 25. jun 201817:16 > 17:16
Podeli:
Izvor: N1

Spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da je dijalog Beograda ušao u završnu fazu i da obe strane nemaju više prostora da izbegavaju rešenje, jer je Zapad postao nestrpljiv. Pravno-obavezujući sporazum, ocenjuje gost N1, mora biti takav da može da prođe i da ga plasira i Tači u Prištini i Vučić u Srbiji. Referendum bi bio riskantan, dodaje.

Visoka predstavnica Evropske unije Federika Mogerini izjavila je da je bila „teška, ali ohrabrujuća“ runda dijaloga između predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija.

Jakšić kaže da se na osnovu izjava koje smo čuli nakon u nedelju održane runde dijaloga Beograda i Prištine saznaju dve stvari: u poslednje vreme veoma često čujemo to „početak kraja“ – ovo je samo jedan od novih početaka, njih će biti još, a druga stvar, koja potvrđuje taj proces, jeste da je ovo zaista završna faza i čini se da i Beograd i Priština nemaju više prostora da izbegavaju to rešenje. 

Zapad postaje sve nestrpljiviji i želi da do rešenja dođe najkasnije do naredne godine, naveo je.

Jakšić kaže da su očigledno u ovom trenutku pozicije udaljene. Ipak, podvlači da Beograd pokazuje ozbiljno interesovanje da pravno-obavezujući sporazum bude potpisan, ali, kako kaže, nije spreman da to predstavi javnosti bez sporazuma o ZSO.

Priština, s druge strane, odbija da implementira sporazum o ZSO, i kočničarski deo posla pripada njoj, ocenjuje  gost Dana uživo.

Stvari se dodatno komplikuju time što kosovski parlament nije ovlastio Tačija kao pregovarača, kaže Jakšić dodajući da je to deo unutrašnje političke borbe na Kosovu. Međutim, uprkos tome, videli smo ga u Briselu, dodaje.

EU, konstatuje, želi energičnije da pregovore privede kraju, ali neenergična Federika Mogerini ne zna koje instrumente da koristi. I time se približavamo Vašingtonu koji ima više mogućnosti da utiče na Prištinu, ali i da podseti Beograd na ono što je potpisano a odnosi se na energetiku, most na Ibru, naglašava gost N1.

Novinar je podsetio da je visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji prošle godine izjavio da će dve neuralgične tačke na Balkanu biti rešene uskoro: grčko-makedonski spor i kosovski spor. On dodaje da ovaj prvi uspešno privode kraju.

Vučić otkrio da se razgovaralo o „mnogim pitanjima“

Jakšić ističe to što je Vučić, nakon sastanka, otkrio da se razgovaralo o mnogim pitanjima i navodi da to daje neki optimizam i ide na ruku onima što kažu da se treba koncentrisati na rešavanje konkretnih pitanja, pa će načelna sama po sebi doći.

ZSO je u suštini najbolja ilustracija nečinjenja EU, jer taj sporazum o zajednici 10 srpskih opština sa većinski srpskim stanovnštvom, je bio načelne prirode, kao i sporazum o energetici i o mostu, a EU nije učinila ništa da se od načelnog pretvori u konkretne odredbe – šta je taj sporazum značio, naveo je Jakšić. Podseća da se srpska i kosovska strana ne slažu ni oko toga kako se prevodi ime – kao zajednica ili asocijacija/ udruženje, pa ni oko toga da li ima izvršna ovlašćenja, što očekuje Beograd, ili je samo NVO, neka vrsta ikebane, kako je doživljava Priština.

„Tači i Vučić su osuđeni da uspeju, međunarodna zajednica im ne daje manevarski prostor da se opiru i otežu kao do sada… To je dobra vest. I izaziva nervozu i na jednoj i na drugoj strani… Ni Vučić ni Tačiju nije lako“, ocenjuje.

Navodi da će američki dirigentsku palicu morati da prate i oni, ali i Federika Mogerini.

ZSO je zaista najvažnija stvar, to je sa stanovišta Srbije jedina krupna stvar sa kojom Vučić može izaći pred javnost i reći „mi potpisujemo pravno-obavezujući sporazum, ali ovo smo dobili“.

Jakšić konstatuje da malo zbunjujuće deluje taj nedostatak pritiska na Prištinu… „I to od strane onih zemalja Zapada koje su pravile Aleksandra Vučića i davale mu ovaj domaći zadatak koji on sada hoće da ispuni, ali nailazi na barikade s druge strane“.

Jakšić navodi da lako možemo da prihvatimo i telefonske brojeve, i tablice, i čvrstu kuću na administrativnoj liniji, ali bez ZSO je nemoguće „prodati“ sporazum srpskoj javnosti koja je ozbiljno podeljena oko tog pitanja.

Smatra da će time Vučić izgubiti i deo svojih birača i simpatizera koji su nacionalistički formatizovani.

Njemu je potrebna podrška spolja, ali i prodemokratske javnosti u Srbiji, koja je inicirala to pitanje, a koja je protiv Vučića, kaže Jakšić dodajući da se ovde ne radi ni o Vučiću ni o SNS, već o državnom pitanju sa ozbiljnim imlikacijama na budućnost Srbije.

Uspeh bi bio da se potpiše pravno-obavezujući sporazum, kaže. „Po mom tumačenju, mi treba da podržimo stolicu u UN, da bi oni (Priština) bili namireni na jedan način, a Srbija bi bila namirena na taj način što bi Vučić izašao pred javnost i rekao – evo, mi nismo priznali nezavisnost Kosova u formalnom smislu te reči, ali smo dobili  sporazum koji otvara vrata ubrzanoj budućnosti Srbije u EU, ojačava podršku EU i Zapada procesima integracija, koji bi imali i finansijsku podršku za lepo ponašanje“.

Taj sporazum, ocenjuje gost N1, mora biti takav da može da prođe i da ga plasira i Tači u Prištini i Vučić u Srbiji.

Referendum riskanatan po rešenje pregovora

Misli da je pitanje referenduma (u Srbiji o tome pitanju) suviše riskantno po pregovorno rešenje kojim će se, kako kaže, Srbija konačno otarasiti problema koji nas proganja kao avet već duže od decenije. Referendum u datom ambijentu nisam siguran da bi prošao, navodi. Nije lako promeniti biračko telo, i u tome je rizik referenduma, kaže. Ja bih radije prihvatio taktiku Mila Đukanovića o ulasku Crne Gore u NATO, on nije išao na referendum, otišao je u parlament i njegova većina je to potvrdila, kaže.

„Kad kaže Vučić da će narod odlučivati, nisam siguran da on pod tim ne misli da će narod preko svojih izabranih predstavnika u Skupštini odlučivati“, dodaje.

O eventualnoj promeni formata dijaloga kaže da bi to bio loš potez. „A naročito ako bi bili uključene SAD i Rusija, uzimajući u obzir njihove odnose, to bi značilo da bi rešenje za kosovski problem mogli da odložimo za deceniju“, kaže. On bi trebalo da ostane u okvirima EU, i da oni Amerikanci koji sede u sobici pored malo pritisnu i Mogerini i Beograd i Prištinu, zaključio je.