Milićević: GRECO nam je alarm da se uozbiljimo

Vesti 21. maj. 201817:38 > 17:40
Podeli:
Izvor: N1

Član Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević kaže da je kritika GRECO, da je došlo do nazadovanja u borbi protiv korupcije alarm, da je došlo vreme da se uozbiljimo. "Neće biti kazna, ali poruka da nismo u stanju da implementiramo primedbe govori o našoj spremnosti za EU i oni to slušaju", objašnjava Milićević.

Vlada Srbije na preporuku premijerke Ane Brnabić forimirala je Koordinaciono telo, koje čine predstavnici Ministarstva pravde, Narodne skupštine, predstavnici sudstva i tužilaštva, čiji je „zadatak da koordinira sve aktivnosti nadležnih organa u oblasti borbe protiv korupcije“. Do toga je došlo nakon što je Grupa država za borbu protiv korupcije objavila izveštaj u kome je navela da Srbije nije primenila nijednu od preporuka koja joj je zamerena pre tri godine.

„Savet Evrope za cilj ima propagiranje demokratije, GRECO je telo koje u čijem su stvaranju učestvovale mnoge organizacije, jer se veruje da SE mora da ima telo koje treba da sagleda implementaciju i da da preporuke šta da se uradi da se krene napred. Mi smo zabrunuti zbog opomene i negativne ocene, tu istu opomenu su dobili Luksemburg, Španija, što znači da je ozbiljno. Svi su uplašeni kakva će biti kazna, to je pogrešno, treba da se zapitamo zašto nijedan izveštaj nije bio pozitivan, zašto nismo dobili dobru ocenu u borbi protiv korupcije“.

On objašnjava da kada se dobije izveštaj, država ima 18 meseci da implementira sve preporuke i da posle treba da obavesti Savet Evrope šta je uradila.

„Za neke stvari treba da se promeni Ustav, mnogo toga može i mora da se pokaže želja, da pokažemo da želimo vladavinu prava i poštovanje sloboda. Svako priznanje da nešto nismo uradili je pozitivno, dobro je da se o tome govori, bilo bi jako dobro da izađemo s konkretnim stvarima koje ćemo uraditi“.

On je objasnio šta su glavne zamerke GRECO.

„Izveštaj nam zamera procese u parlamentu i ukazuju da treba da budu drugčiji, da treba da bude dovoljno vremena za amandmane, da se o njima razgovara. Mora biti debate, razmene mišljenja, ne smeju zakonski predlozi da idu ubrzanim postupkom, to su ozbiljne stvari. Kada na to nadovežete scne iz parlamenta da poslanik kaže – jeste dali smo 300 amandmana, ali to nije protivzakonito.. da li je to u inetersu građana ili je u interesu da se raspravlja i čuje druga strana“.

Kao jedno od rešenja za parlamentarizam, Milićević kaže da bi poslanici mogli da se biraju na drugi način, da se zna ko šta radi, a ne da, kako kaže, budu zaštićeni iza popularnosti neke ličnosti.

„Nama stranci kažu – uključite parlamentarnu kontrolu – pa gde da je nađem. U nekim zemljama opozicione stranke drže skupštinske odbore“.

Govoreći o nacrtu zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Milićević je naveo da su dva ključna faktora za borbu protiv korupcije – mediji i pristup informacijama.

„Nacrt zakona ima nekoliko odredbi koje su nas zabrinule i dali smo kometnare. Ako tražimo od nekog informacije – dajte nam šta ste radili s parama i oni kažu neću, šta onda da radimo. Takvi razgovori u borbi protiv korupcije su nezamislivi, nije nikome u inetersu da se kriju podaci. Državni funkcioneri nam stalno govore da oni daju instrukcije da nam svi daju podatke. Ali naši izveštaji se rade toliko polako jer teško dolazimo do podataka. Borimo se da se poštuje pravo građana da znaju šta se radi s njihovim parama. Ljudi koji ne žele da se informacije dobiju, imaju veliki uticaj kako da ih ne dobijemo. Kako onda mi da radimo izveštaje? Dešva se da ja dobijem privatnu tužbu jer se borim protiv korupcije“.

Milićević smatra da je Tužilaštvo najslabija karika u borbi proti korupcije.

„Suština problema je da dobijamo odgovore – ne možemo da nađemo put novca, nema dovoljno dokaza. Tužilaštvo mora da malo više pažnje posveti, znam da nije lako doći do dokaza. Za borbu je ključna politička volja“.