Milenović: Ne zna se ko su vlasnici medija

Vesti 27. feb. 201507:45 > 07:55
Podeli:
Izvor: N1

Vođa tima za izradu izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović izjavila je da se ne zna ko su vlasnici medija u Srbiji.

„Tamo čak i gde znamo, mi u stvari ne znamo. Na primer u Politici ne znamo ko je jedan od vlasnika. Ako uzmemo da privatizacija medija treba da se završi do 1. jula ove godine, zapravo se postavlja pitanje nad svim pitanjima ko će u stvari doći od kredibilnih kuća da bude partner nekome ko je zapravo nepoznat“, navela je Milenović za Politiku.

Ona je, takođe, ocenila „zaprepašćujućim“ što, posle svih ovih godina, „država nije proverila i ne saopštava ko joj je partner“.

„Mi i sada smatramo radi zaštite javnog interesa i imovinskih interesa Republike Srbije da nadležni pravosudni organi treba da utvrde poreklo novca, instrumente na koji način je došlo do prometa tih udela, da utvrde prirodu ugovora koji je imao za predmet prodaje udela i potraživanja ne samo Politike, već i Večernjih novosti i Dnevnika. Mislim da javnost ima puno pravo da zna ko su političari, tajkuni i vlasnici medija koji su učestvovali u tom sporazumu“, navela je ona.

Prema njenim rečima, i B92 ima netransparetno vlasništvo, dok je televiziju „Hepi“ pomenula kao primer kvazitransparentnog vlasništva, a „Pink“ kao najvećeg dužnika.

„Partije delegiraju svoje ljude u upravne odbore“

Milenovićeva je ocenila da se država neodgovorno ponaša u medijima i ukazala da političke partije delegiraju ljude koji su im bliski da sede u upravnim odborima, kao i da postoje primeri gde se vidi nenamensko trošenje novca iz budžeta.

Pročitajte još:

Na pitanje kako se još ogleda prisustvo i kontrola države u medijima, ona je rekla: „Preko novca“.

„Da li preko direktnih davanja, programskih konkursa, gde se finansiraju određeni projekti i programi, da li preko otpisa dugova prema RRA, RATEL-u, Poreskoj upravi. Imate kod Emisione tehnike otpis duga RTS-u u milionskom iznosu – pitanje je koje tu oštećen, jer država se prema svojoj imovini ne odnosi na način na koji bi trebalo“, kazala je ona.

Kao sistemske probleme koji parališu sistem informisanja u Srbiji Milenovićeva je navela netransparentno medijsko vlasništvo, netransparetno finansiranje, probleme privatizacije, neizvestan status javnih servisa, tabloidizaciju, cenzuru i autocenzuru.

Ona se složila sa konstatacijom da je izveštaj Saveta iz 2011. godine bio ignorisan, ali je primetila da je ovog puta prvi put ministar nadležan za poslove informisanja „seo sa Savetom da priča“.

„Nije bitno ignorisanje vlade. Sami mediji su ignorisali izveštaj iz 2011. godine. Očekujem da medijska udruženja malo ozbiljnije priđu određenim fenomenima“, istakla je Miroslava Milenović.