Komisija o bombardovanju, NATO negira zdravstvene rizike

Vesti 04. maj. 201818:32 > 18:48
Podeli:
Izvor: ANDREJ ISAKOVIC / AFP

Predsednica Skupštine Maja Gojković predložila je formiranje komisije za istragu posledica NATO bombardovanja. Predlog je upućen po hitnom postupku, sa ciljem da se utvrdi uticaj bombardovanja na zdravlje građana i životnu sredinu, sa, kako se navodi, "posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom".

Iz NATO za N1 poručuju da je nauka pre 19 godina dala odgovore na ta pitanja.

Da li će parlamentarna komisija, 21 godinu nakon bombardovanja, dati konačan odgovor na pitanje kako je na zdravlje građana i životnu sredinu uticalo dejstvo NATO snaga po Srbiji. Predsednica parlamenta Maja Gojković inicirala je osnivanje komisije, koja bi krajem 2020. godine trebalo da završi rad, a koja bi trebalo da utvrdi potencijalnu vezu između bombardovanja i učestalosti malignih oboljenja.

„Da utvrdi vezu između bombardovanja i velikog broja različitih teških oboljenja koja se poslednjih godina javljaju. Vazno je da se otkrije uzročno posledična veza između ovog brutalnog bombardovanja države i porasta malignih oboiljenja i drugih teških oboljenja, pogotovo zbog upotrebe projektila sa osiromašenim uranijumnom“, kaže predsednica Skupštine Maja Gojković.

Odgovor je stigao odmah, i to iz NATO. U štabu te organizacije tvrde da su se i oni bavili uticajem osiromašenog uranijuma i to ne sada, već pre 19 godina, kada je formiran poseban komitet koji se time bavio.

„Komitet je, na osnovu nezavisnih dokaza, došao do zaključka da osiromašeni uranijum tokom sukoba na Kosovu nije bio uzrok trajnih zdravstvenih rizika. Program UN za životnu sredinu je u svom izveštaju iz 2001. godine isto tako zaključio da lokacije sa osiromašenim uranijumom nisu značajne po pitanju rizika po zdravlje ljudi. To su naučne činjenice“, navodi NATO u odgovoru N1.

U Centru za evroatlantske studije pozdravljaju ideju da se, kako kažu, konačno ispitaju sve posledice bombardovanja. Međutim, strahuju od činjenice da je predsednica parlamenta nagovestila da se ta veza ne traži, već dokazuje, kao i da porast malignih oboljenja postoji, nazivajući to manipulacijom.

„Bilo bi jako dobro da se ne ispostavi da je osnivanje ove agnecije ruski trojanski konj i da on unapred hoće da zna sta hoće da pokaže i zašto, to nije samo pitanje obaranja podrške NATO Srbiji, ona i onako ne postoji, već se bojim da je u funkciji zastoja normalizacije odnosa između Srbije i Kosova pre svega“, kaže Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije.

Komisiju će činiti narodni poslanici, a predvoditi naprednjak Darko Laketić, predsednik skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu.

Prema rečima Maje Gojković, komisija bi trebalo da bude mala i efikasna i moći će da poziva stručnjake da joj pomogne da utvrdi sve činjenice. A oni će, ako je suditi po obećanju predsednice parlamenta, naići na tvrd orah

„Mi poslanici imamo širinu da postavljamo pitanja onima koje ćemo pozvati na razgovor“, kaže Gojković.

U CEAS-u se nadaju da će komisija uspeti da razdvoji posledice po ekologiju, kojima je Srbija izložena zbog toksičnog i drugog otpada, ali i da tačno utvrdi šta se zaista dešavalo sa hemijskim akcidentima tokom bombardovanja, ali i aktivnostima tadašnjih vlasti na sprečavanju istih. Iz CEAS-a traže od NATO, ali i EU, da pomognu Srbiji u tome.