Podeljeni stavovi o legitimitetu nacrta Medijske strategije

Vesti 08. apr. 201818:41 > 19:50
Podeli:
Izvor: Pixabay (ilustracija)

Uoči javne rasprave o radnoj verziji Medijske strategije, koja bi, prema najavama iz Ministarstva, trebalo da počne uskoro, u javnosti je i dalje otvoreno pitanje: da li ona ima legitimitet ako u njenom kreiranju nisu učestvovali oni kojih se takav dokument i tiče - odnosno, predstavnici najuticajnijih udruženja novinara i medija?

Ne stišavaju se reakcije na radnu verziju Medijske strategije koja bi trebalo da definiše tu oblast u narednih pet godina.

Medijska strategija – podelila je medije i „stratege“.

Rad na ključnom dokumentu koji uređuje medijsku sferu i na osnovu kog će biti kreirani novi medijski zakoni, približio se kraju, ali se tokom svih prethodnih meseci nisu približili potpuno različiti stavovi Ministarstva kulture i informisanja i novinara.

Zbog ličnog protesta, neprofesionalnosti ili urušavanja kredibiliteta, iz Radne grupe izašla je trećina članova. I to predstavnici medijskih udruženja, odnosno – oni kojih se takav dokument najviše tiče. Predstavnici Asocijacije medija, UNS-a i Koalicije novinarskih i medijskih udruženja koju čine NUNS, NDNV, ANEM, Lokal pres i Asocijacija onlajn medija. I nezavisni ekspert Dejan Nikolić.

U tome što je Strategija sastavljena bez uvažavanja mišljenja struke – državni sekretar zadužen za medije ne vidi ništa sporno. Za njega je nova Strategija legitiman dokument.

„Ja strategiju nisam pisao, ja članove grupe koji su radili na toj Strategiji – nisam formirao, nikoga nisam isterao iz radne grupe, samoinicijativno su izlazili i uvek i to sam uvek napominjao su mogli da se vrate“, kaže Aleksandar Gajović, državni sekretar za medije Ministarstva kulture i informisanja.

Ali se nisu vratili. Zato je pitanje kakav je danas stav novinarskih udruženja o tom strateškom dokumentu?

Stavovi UNS-a i NUNS-a su podeljeni.

Iz Udruženja novinara Srbije poručuju da bi cilj Ministarstva trebalo da bude što kvalitetnija Strategija, jer će – kako ističe predsednik tog udruženja – upravo ona biti osnov za pisanje novih medijskih zakona.

„Glavni zadatak Ministarstva kulture i informisanja je da strategija bude što kvalitetnija, a to će će postići samo ako u javnoj raspravi budu učestvovali svi relevantni akteri i ako njihove primedbe i kritike budu prihvaćene. Drugi veliki problem jesu politički i ekonomski pritisci na novinare i medije i Ministarstvo bi trebalo da na vreme i uvek i stalno da reaguje na svaku vrstu političkog i ekonomskog pritiska na sve medije“, kaže Vladimir Radomirović, predsednik UNS-a.

Daleko radikalniji su u Nezavisnom udruženju novinara Srbije, u kom pozivaju na povlačenje Nacrta Medijske strategije iz procedure.

„Ono što Ministarstvo sada može da uradi jeste da se odrekne ovog nacrta ili radne verzije Medijske strategije, da je pocepa i uputi izvinjenje svim članovima radne grupe i ukoliko ministar u međuvremenu ne bude smenjen, pozove ljude iz medija, medijskih udruženja medijskih asocijacija ljude koji vode računa o medijima i koji moraju da vode računa o medijima – da se formira nova stručna radna grupa i da se krene u pravljenje novog strateškog dokumenta“, naglašava Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a.

A da li je strateški cilj države da se kroz vlasništvo vrati u medije, što bi bilo u suprotnosti sa ciljevima prethodne reforme?

Državni sekretar, bez dileme kaže – da, ako je to u interesu građana Srbije.

A dokument koji bi trebalo da bude u interesu medija, novinari čekaju od 2016. kada je stara strategija prestala da važi.