Šabić: Van kontrole ugovori s mirisom za partijske drugove

Vesti 03. apr. 201819:42 > 19:43
Podeli:
Izvor: N1

Poverenik Rodoljub Šabić, govoreći o Predlogu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, kaže da zabrinjava nekoliko predloženih stvari, a naročito to što će van kontrole javnosti biti čitav niz ugovora "koji snažno mirišu na finansiranje političkih stranaka, na sinekure ili povoljne poslove za partijske i druge prijatelje".

Šta je sporno u novom Predlogu zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja?

Govoreći o aktuelnom zakonu, Šabić kaže da je on jedan jedini koji su nezavisni, strani stručnjaci proglasili kao najbolji na svetu, i da je godinama bio visoko rangiran kao kvalitetan zakon. Ali, navodi da je bilo i razloga da se on dotera. Otvarao se niz pitanja i javila se, kaže, potreba da se prati trend u svetu – naročito kad se radi o pitanjima  otvorenih podataka, ponovljene upotrebe podataka… Tu su, dodao je, i pitanja u vezi sa fizičkim licima za javnim ovlašćenjima (notari, javni beležnici), jer se otvorilo pitanje da li su ti ljudi potpuno van sfere prava javnosti da zna.

Predlog tih izmena je bilo artikulasan 2012, ali je nakon smene vlasti, 2013. povučen iz procedure, podseća gost Pressinga. Postoje dva predloga – jedan je pripremilo Ministarstvo za državnu upravu, a drugi je, kako kaže Šabić, dao civilni sektor i akademska zajednica. Kaže da je on bio solidna podloga, ali da je jednostavno povučen. Kad je otvorena rasprava o predlogu izmena i dopuna tog zakona – na početku mi je delovalo da će ta priča ići kontruktivnije, u poželjnom pravcu, navodi. „Definitivno tekst koji se sada pojavio na javnoj raspravi nije ono što smo očekivali kao finalnu verziju“, podvlači poverenik.

Kaže da ima i dobrih stvari, ali da nekoliko stvari zabrinjava. Istakao je to, na šta je i javnost reagovala – što stoji u predlogu da se van domašaja zakona izuzmu društva kapitala u kojima je država osnivač ili vlasnik (kao što su Železnice, DIPOS, Telekom, Srbijagas…), odnosno da budu potpuno izuzete iz obaveze da dostavljaju informacije. „To je rešenje koje automatski asocira na sumnju korupcije“, kaže Šabić. I do sada su ta preduzeća, po postojećem zakonu, mogla da zaštite od pristupa javnosti ono što je poslovna tajna, ali ne i da budu potpuno isključeni, kaže poverenik. Ističe i da je dosadašnja praksa poverenika pokazala da su retko interesovanja išla ka onom što je poslovna tajna – po pravilu je bilo usmereno ka onom što je korupcijsko i antikorupcijsko, što je legitimno pravo interesovanja javnosti.

„To bi praktično značilo da se od kontrole javnosti izuzme čitav niz ugovora koji snažno mirišu na finansiranje političkih stranaka, na sinekure ili povoljne poslove za partijske i druge prijatelje i sl. To su mahom ugovori koji nemaju nikakve veze sa nekim ravnopravnim položajem na tržištu“, naglašava Šabić.

Niko ne može komercijalnim ugovorom da suspenduje zakone Srbije, mi nismo kolonija, naglasio je Šabić. Ipak, govoreći o koncesiji aerodroma Nikola Tesla, kaže da je faktički izuzet iz ovog zakona. Navodi da postoji staro poverenikovo rešenje da se javnosti učini dostupnim studija o izvodljivosti te koncesije. Poverenikovo rešenje je izigrano iz tvrdnju da nadležno ministarstvo nema studiju o izvodljivosti, kaže. A potom je tražilac informacija „Transparentnost Srbija“ išla na Upravni sud, tražeći od Vlade taj dokument, i nije ga dobila, dodaje. Navodi da je to legitiman predmet interesovanja.

Šabić odaje i da u nacrtu zakona postoji jedna nespretna odredba, na koju su reagovali mediji i civilni sektor, a to je da bi predmet interesovanja javnosti mogla biti informacija o radu fizičkih ili pravnih lica koja obavljaju poslove od opšteg interesa ili koja obavljaju javna ovlašćenja. Sporan nije deo o onima koji obavljaju javna ovlašćenja, već koji se tiče poslova od opšteg interesa i to šta se pod tim podrazumeva. Jedan deo civilnog sektora tvrdi da time postoji intencija da se stave pod kontrolu i novinari i redakcije koje se bave istraživačkim novinarstvom. Šabić ne misli da je taj strah civilnog sektora realan i kaže da mu to ne deluje logično, i smatra da je u pitanju nespretna intepretacija ili možda i „mamac“, „dimna zavesa“: „To je možda neko bacio da bi zainteresovao civilni sektor, kako ne bi reagovao na ono što je realna opasnost za gušenje ovog prava“.

Poverenik se osvrnuo i na predloženu ideju da prvostepeni organ može da podnese žalbu na drugostepeni, dodajući da je to sa pravnog stanovišta „potpuna nebuloza“. Nikada nije postojala ta mogućnost, to je negacija logike upravnog postupka, ističe. Smatra da su to predložili da bi se postupak otežao, odužio i iskomplikovao.  

Kaže da je poverenik jedna institucija kojoj se novinari i građani obraćaju često, koja je prikupila brojna priznanja i domaće i međunarodne, a o kojoj se zaista javljaju kritike na ažurnost, odnosno da poverenik ne radi dovoljno brzo. Kaže da je poverenik zatrpan i nije dovoljno ažuran i brz. „I vi želite da, pored te situacije, kad je postupak sporiji nego što bismo želeli, date prvostepenom organu pravo tužbe poverenika Upravnom sudu… Jedno pravo koje nikad nije postojalo u upravnom postupku… I da to prolongira spor za najmanje nekoliko meseci i da zatrpa Upravni sud sa nekoliko hiljada tužbi godišnje“, ističe Šabić.

Kaže da je tu jedna stvar još interesantna, kome dajemo to pravo i protiv koga dajemo to pravo. Glavni razlog žalbi povereniku, nešto manje od 90 odsto slučajeva, i kad su u pitanju novinari i kad su u pitanju građani je, kaže Šabić, bezobrazno ignorisanje zahteva. „Ćute, ne rade ništa, iako je to nedozvoljeno i kažnjivo po zakonu, ali znaju da neće biti kažnjeni i računaju s tim da se nećete žaliti… Vi ćete nekom ko je bezobrazno ignorisao zahtev građanina ili neke novinarske ekipe dati još pravo da, nakon toga, podnese tužbu protiv poverenika koji mu je poručio – ej, čoveče, poštuj zakon“, dodao je.

Protiv poverenika je podneseno oko 850 tužbi, a nijedna nije preinačena, ističe Šabić, dodajući da je možda 20-ak poništeno zbog procesnih nedostataka koji su kasnije otklonjeni, pred Upravnim sudom.

Od nekoliko hiljada prekršaja zakona, inspekcija procesuirala 11

Prošle godine je počinjeno najmanje nekoliko hiljada prekršaja zakona, upravna inspekcija Ministarstva državne uprave je procesuirala je jedanaest, a građani i novinari, mahom građani u svojstvu oštećenog, pokrenuli su 40 puta više postupaka i izdejstvovali neke kazne, navodi Šabić. „Mi smo zemlja u kojoj se zaštitom principa zakonitosti ne bave državni organi koji su za to plaćeni, ali se, čini se, svesno bave građani“.

Govoreći o zakonu o zaštiti podataka ličnosti, koji se već dugo ne donosi, kaže da je vladina radna grupa trebalo da završi predlog u maju 2013, ali da se to do sada nije desilo. Šabić podseća da je poverenik dao svoj model (uz konsultaciju s ljudima iz akademske zajednice, pre dve godine), koji je Vlada prihvatila, i stavila u akcioni plan, i u pregovorima sa EU je rekla da će zakon biti donet, a da će osnovu predstavljati model Poverenika. Ali, kaže da se to nije desilo, da se pojavio neki model koji je bio izuzetno loš i nakon ošte kritike, za jedan dan nestao.

Poverenik je ponovo sastavio novi model i stavio na raspolaganje Vladi, ali je on nestao, kako je saznao u razgovoru sa premijerkom Brnabić. Nakon tog razgovora, kaže Šabić, dostavio je ponovo model, za koji mu je rečeno da ima dobra rešenja i da će ići u radnu grupu formiranu pre pet godina. Ali, nakon toga, pojavljuje se model koji sa tim (Šabićevim modelom) nema veze i koji je neprihvatljivo loš, koji je, kako kaže Šabić, imao nedostatke zbog kojih studenti padaju na prvoj godini prava.

Poverenik ističe da je išla javna rasprava, da je prošao njen rok, ali da o njoj izveštaja nije bila. Od diplomata saznajem da je u EU otišao nacrt zakna, propraćen pismom da su postojale gotovo maliciozne, neargumentovane  primedbe poverenika i civilnog društva, navodi šabić. Kasnije smo videli da je usvojeno 50, 60 primedbi – količina dovoljna da se zakon povuče, a i nakon usvajanja tih primedbi, zakon je neprimenljiv, istakao je poverenik.

Šabić je naveo i to da mu se jedna nevladina organizacija obratila s pitanjem u kom kapacitetu je Poverenik učestvovao u analizi o primeni zakona o pristupu informacijama, što je prethodilo uvođenju odredbi o tužbi prvostepenog organa drugostepenom. I da je na taj način saznao da je učestvovao u nečem o čemu ništa nije znao…

U izvršenju akcionog plana dostavljenom EU, kaže, napisano da je poverenik bio partnerska organizacija. „Ne samo da Poverenik nije bio partnerska organizacija, već ni Ministarstvo državne uprave koje bi moralo da bude, po zakonu… Zatražio sam pismeno objašnjenje i od ministarke pravde i od predsednice Vlade… Muk… To je nedopustivo, naznačen sam kao parnterska organizacija u dokumentu z akoji mislim da je katastrofalno loš i za koji nisam znao“, naglašava gost Pressinga.

„Oglašavali su me za predsednika, ombudsmana, i za mitropolita bi da je moglo“

Govoreći o izveštaju o 2017. godini, ponovio je da smatra da je ona najgora od kada ta institucija postoji. Ministarstvo finansija je pripremilo budžet, koji je usvojen, a u kome poverenik nema novaca za plate ljudi koji su već zaposleni, ističe Šabić.

„Isti ti organi u svim dokumentima, akcionim, strateškim, ovim koji razmenjuju sa EU naglašavaju značaj jačanja ove institucije… Koga oni zavaravaju“, pita. Ističe da je tražio od ministra finansija odgovor. Istakao je da se to jedino s poverenikom dešava, da je u pitanju jedina nezavisna institucija s kojom je to urađeno.

Kaže da nema dilemu šta to može da znači, kad je tako nešto prošlo skupštinu. „Onda neko planira ili da poverenik na jesen „zatvara radnju“ ili da dođe da moli po novac. Ne pada mi na pamet to da radim, to nije moj privatni posao, to je važan državni posao“.

Šabić kaže da je pretnji i uvreda njemu i zaposlenima, bilo uvek i da je to deo ružnog srpskog političkog folklora. Ali, ističe nešto drugo – prošle godine je oglašavan za kandidata za predsednika, ombudsmana, gradonačelnika… „Samo mesto mitropolita jer nije bilo upražnjeno, i za to bi me kandidovali… I odmah nakon toga pozivan da podnesem ostavku“, ističe.

Kaže da su odmah nakon toga išle i kvalifikacije da su njegove akcije politikantske, a da nikad nije bila nijedna i da je radio svoj posao po zakonu. Nakon svake „kandidature“ sam rekao – da čuo sam za te spekulacije, čak su mi i ljudi predlagali, ali nisam prihvatio i radio sam po zakonu, naglasio je i rekao da je to teško podnositi.

Šabić je rekao da, kao nosilac funkcije koju ima – državni poverenik za informacije, na javnom servisu nije gostovao tri i po godine. „Jel mislite da je to normalno? Ne zbog moje lične promocije, već zbog tema koje otvaram“.  

Govoreći o Skupštini Srbije i tome što ona ne razmatra izveštaje povernika, kaže da je to ružna poruka svetu čiji deo želimo da postanemo. Ako skupština ne poštuje svoj poslovnik i zakon, onda je to poruka mnogo ružnija za svoje građane, nego za strance, navodi on.

O koncesiji aerodroma: Ne sme da se dezavuiše zakon

Vraćajući se na pitanje koncesije beogradskog aerodroma, Šabić kaže da srpski zakoni omogućavaju stranom investitoru da štiti neke informacije. „Ali nije deo komercijalnog aranžmana koliko je para srpskih poreskih obveznika dobio kao subvencije, nije deo komercijalnog aranžmana koliko je zemlje ove države dobio, koliko državnih resursa…“

To izvesno budi sumnje u korupciju, dodaje.

Nije dopustivo da se komercijalnim aranžmanima sa stranim poslovnim partnerima, u svetu generalno, dezavuišu odredbe domaćeg zakona, to se radi u parlamentu, ali jako retko i iz izuzetnih razloga, naveo je Šabić. 

Nije način da javnost sa državnim funkcionerima komunicira tako što će slušati priče i verovati u ono što pričaju. Ako javnost traži da vidi dokument, onda treba da vidi dokument, i videće šta u tom dokumentu piše, zaključio je.