Tužbe i suđenja kao vid pritiska i zastrašivanja novinara

Vesti 31. jan. 201818:48 > 19:21
Podeli:
Izvor: N1

Osim što suđenja novinare ometaju u obavljanju posla, neujednačena sudska praksa i zahtevi za odštetu do dva i po miliona dinara za posledicu mogu da dovedu do gašenja medija, autocenzure i straha, pokazuje istraživanje Komiteta pravnika za ljudska prava (YUKOM) o iskustvu novinara u sudskim postupcima.

U Komitetu ukazuju i na vid političkog pritiska kada se u postupku nađe neki od najviših državnih funkcionera.

Tužba za povredu časti i ugleda ministra Stefanovića protiv NIN-a i različite presude Višeg i Apelacionog suda. Atmosfera sa jedinog održanog ročišta u Višem sudu je nagoveštavala epilog suđenja, poručuje autorka teksta o glavnom „Fantomu iz Savamale“ Sandra Petrušić.

“To je bila privatna režija SNS-a, to celo suđenje, počev od tog cirkusa koji je bio ispred sudnice, do toga da je bilo otvoreno suđenje, postojala su dva čoveka koji nisu pripadali obezbeđenju suda, već su bili nečije obezbeđenje koje je puštalo isključivo funkcionere SNS-a”, navodi Petrušić.

Samo mesec dana kasnije stigla je i prvostepena presuda.

“Ja sam optužena zato što nisam postupila sa novinarskom pažnjom i nisam zvala SNS da pitam da li je Stefanović glavni fantom iz Savamale. Legitimni izvor o tome kako postupa ministar u državi je SNS”, ističe novinarka NIN-a.

U žalbenom postupku je ta presuda preinačena, što Petrušić smatra hrabrom odlukom Apelacionog suda. Za razliku od navedenog, sudski postupci u kojima su akteri novinari predugo traju, a zahtevi za naknadu štete koji se kreću od 100.000 do 2,5 miliona dinara ukazuju na tendencioznost i vid pritisaka, navodi advokatica Kristina Todorović iz YUKOM-a.

“Po meni se radi često i o vrsti političkih pritisaka na novinare kako bi ih zaustavili da rade, da izveštavaju javnost o realnom stanju stvari i samim tim, pošto govore ono što ne bi trebalo i što nije poželjno da se čuje, oni se smatraju politički nepodobnim i to je jedna vrsta pritiska na same novinare”, objašnjava Todorović.

Dok osim o političkom pritisku novinari sumnjaju i na neznanje sudija, iz redova onih koji imaju diskreciono pravo da odlučuju u postupcima poruka da sama sumnja pokazuje da u pravosuđu nešto nije kako treba.

Za mene je već problem ukoliko se javlja ta sumnja”, kaže Omer Hadžiomerović, sudija Apelacionog suda u Beogradu i potpredsednik Društva sudija Srbije.

“Sud treba da bude nezavisan, ali sud mora i da ostavlja utisak nezavisnosti i da uživa poveren je javnosti da je nezavistan. Čim postoji problem, čim se sumnja u njegovu nezavisnost, pa i stručnost, onda mi imamo ozbiljan problem koji moramo da otklonimo”, poručuje on.

Iz YUKOM-a naglašavaju da mora da postoji razlika između iznošenja činjenica i sa druge strane neistina, kleveta i uvreda koje za cilj imaju targetiranje neistomišljenika, te podsećaju na obavezu poštovanja etičkog kodeksa novinara.

A da se medijima ne bave samo oni na vlasti pokazuje činjenica da i iz opozicionih krugova pljušte tužbe protiv tabloida, pa je tako samo Dragan Đilas protiv Informera, Srpskog Telegrafa, lista Alo i Pinka podneo 13 tužbi zbog, kako kaže, iznošenja laži i kleveta.