Sekulić: Karađorđevićima neće biti vraćeno skoro ništa

Vesti 06. jan. 201812:33 > 12:34
Podeli:
Izvor: N1

Budžetom za 2018. godinu planirane su dve milijarde dinara za prva obeštećenja oduzete imovine koja ne može biti vraćena u naturi. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da je oko 1.000 rešenja već spremno i čeka se da Vlada Srbije utvrdi koeficijent. Karađorđevićima, kazao je u Novom danu, neće biti vraćeno skoro ništa.

Maksimalan iznos koji pojedinac može da dobije od države, bez obzira na ukupnu vrednost onoga što mu je oduzeto, biće pola miliona evra. Ipak, svota od 500.000 evra neće se često pojavljivati, kaže Sekulić.

On navodi da ima preko 75.000 predmeta, i da je obim oduzimanja imovine bio veliki, ali da ima samo nekoliko velikih industrijalaca čija je imovina bila ogromna. „Nekoliko potomaka industrijalaca pre svega iz Peograda, Paraćina i Leskovca, nešto iz Vojvodine, će dobiti taj iznos, ali neće ih biti mnogo“, dodaje.

Sekulić kaže da će, prema sadašnjem tempu rada, za pet i po godina biti doneta odluka o svim predmetima. „Mi smo pri kraju restitucije, 90 odsto je urađeno, i najveći deo posla će biti donošenje rešenja o obeštećenju. Nakon pet godina našeg rada, dve godine će biti čekanje odluka drugostepenih sudova… U tom periodu od dve godine, kad se okončaju svi procesi, treba da se svedu bilansi i prestane s postupkom restitucije“, objašnjava.

Sekulić kaže da su tokom prošle godine uradili, zajedno sa Poreskom upravom, procenu celokupne imovine koja ne može biti vraćena i da su dobili iznos od 13, 6 milijardi evra. „To je ogroman iznos, dok je u zakonu predviđen iznos obeštećenja od dve milijarde evra, ukupan, kao gornji iznos koji mora država da da… To je neki model koji je morao da bude tako određen. Jednostavno, Srbija nema taj novac, nemaju ga i mnogo bogatije zemlje, da bi u potpunosti obeštetile sve ljude kojima je oduzeta imovina“, kaže gost Novog dana.

Postupak restitucije je takav, i kod nas i svuda, da ne može u potpunosti da namiri sva potraživanja, navodi Sekulić. „Prvo što treba da znamo jeste to da Srbija nije bila u obavezi da donese Zakon o restituciji. To se često zanemaruje. Kad ga je donela, ta rešenja su prošla Venecijansku komisiju i zahtevi EU su bili ti da taj proces bude brz, transparentan i efikasan i on takav jeste… Da li će svi biti zadovoljni? Neće. Ali to je stvar ne nečije volje ili želje, već stvar mogućnosti države, tako da će verovatno biti tužbi, žalbi Evropskom sudu za ljudska prava“, navodi.

Ipak, ocenjuje, teško da će biti i dobijenih tužbi, ako gledamo zakon: „Ne verujem da bi iko bio toliko neodgovoran da sopstvenoj državi natovari iznos od 13,6 milijardi evra. Zakonski je to nemoguće, ali u svetlu nekih odluka sudova, pa i najviših sudova u zemlji, kažem da je sve moguće… Očekujem da ljudi kad o ovim stvarim odlučuju, znaju da je odgovornost velika, da je u samom zakonu navedena obaveza da se vodi računa o makroekonomskoj stabilnosti zemlje… I ovaj iznos od dve milijarde je ogroman, država bi od tih novaca mogla da napravi sedam autoputeva u Srbiji, a ne da se zadužuje… Postupak restitucije u Srbiji je pravedan, efikasan i kratko će trajati“.

Kaže da država nije tu da ispunjava želje, a da je pitanje i koliko je nezadovoljstvo građana, koji su u procesu restitucije, utemeljeno. To nije pitanje nečije volje, već objektivnih mogućnosti, podvlači.

Prokomentarisao je i potraživanja porodice Karađorđević. „Neće im biti vraćeno mnogo toga. Skoro ništa. Beli dvor je van zakona. Ovo što se potražuje u Aberdarevoj i Krunskoj, to više ne postoji… Što se tiče zadužbine Karađorđević, ona je odvojena od imovine porodice Karađorđević, to je poseban slučaj… Tako da, nema šta da se vrati, realno… Ništa u naturi. Uspeli smo da vratimo vilu Jelisaveti i njenom pokojnom bratu Aleksandru, zato što je ona mogla da se vrati, a najveći deo imovine, njihov glavni posed je bio Stari dvor, a Stari dvor je izuzet zakonom. Što ne znači da nekim posebnim zakonom, posebnom uredbom, neće to biti rešeno na drugačiji način. S tim što će za sve članove porodice Karađorđević da se nađe rešenje“.

Imamo najbolji zakon na svetu o imovini Jevreja ubijenih u Holokaustu bez naslednika

Srbija je prva država u Evropi koja je donela zakon o vraćanju imovine Jevreja ubijenih u Holokaustu koji nemaju žive naslednike. Država još nije imenovala nadzorni odbor koji će pratiti postupak. Sredstva za 2017. su već isplaćena.

Sekulić kaže da je za njega to misterija, da se taj zakon efikasno sprovodi, a država u sat isplaćuje svoje obaveze, a nije formiran nadzorni odbor koji će način korišćenja tih sredstava da kontroliše. Što je u interesu države, podvlači. „Zakon je definisao kako ta sredstva mogu da se troše. Nije to autonomna odluka jevrejske zajednice u Srbiji… To nije mali iznos – 950.000 evra godišnje… Imate ogromna sredstva za koja nemate kontrolu… Obaveštavali smo Vladu da se formira Nadzorni odbor“.

Podvlači da se radi o zakonu jedinim u Evropi i podrazumeva dve stvari – da je naslednik jevrejska zajednica i preko njih ide sve, a drugo, ako se pojave naknadno naslednici, pošto je dijaspora jevrejska rasuta po celom svetu – jevrejske opštine su dužne da tu imovinu predaju njima.

Ocena ljudi iz Izraela, SAD i međunarodnih organizacija je da Srbija ima najbolji zakon, i sada mora da se vodi računa da niko, vođen svojim lukrativnim interesima, pokvari ono što je Srbija uradila.

Zbog ovog zakona Srbija je dobila ugled u svetu, i sada ne treba da mi sami dovedemo to u pitanje, naglašava.

Istakao je da je taj zakon prošao bez ijednog glasa protiv u Skupštini Srbije.

Imovina Nemaca u Vojvodini

Pre rata u Vojvodini je živelo 350.000 Nemaca i posedovali su oko 400.000 hektara zemlje. Sekulić kaže da je vrlo malo njih podnelo zahtev za vraćanje imovine. Sada su to građani Nemačke i Austrije, pola-pola i podneseno je 1.700 zahteva, osam ili šest hiljada hektara se traži, preneo je.

Dva puta smo išli u Beč i u Linc da obavestimo te ljude da mogu da podnesu te zahteve, i naš sajt je imao obaveštenja na nemačkom, rekao je.

Odnosi sa tim Nemcima su razrešeni, nije postojala zabrana podnošenja zahteva, nije postojala zabrana vraćanja imovine u zakonu, postojala je zabrana da se ne vraća imovina pripadnicima okupacionih snaga, što je u redu, kaže Sekulić. Ostalima smo vratili, naveo je.

Što se tiče kvislinga – oni su pripadnici okupacionih snaga i što se tiče Agencije za restituciju njima neće biti vraćena imovina, istakao je.

Međutim, navodi podatak da nije ni tri posto oduzete imovine oduzeto kao posledica rata. Najveće oduzimanje imovine bila je agrarna reforma i nacionalizacija koja se dogodila pedesetih godina i eksproprijacija koja se dogodila 1968. godine – koje su bile sveobuhvatne – i ističe da je to činilo 95 odsto ukupne oduzete imovine. Vezivanje restitucije za rat i period neposredno posle rata je pogrešno, istakao je.

Celo gostovanje pogledajte u videu: