Migrante psuju, tuku, teraju da kleče, polivaju pivom…

Vesti 26. dec. 201719:35 > 19:44
Podeli:
Izvor: N1

Slučaj devojčice Medine iz Avganistana koju je usmrtio voz prilikom ilegalne deportacije iz Hrvatske otvorio je staro pitanje - kako se policije okolnih država odnose prema onima koji žele da nastave izbeglički put u Evropsku uniju.

U Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila kažu da desetine migranata svakodnevno ilegalno i nehumano deportuju iz Hrvatske i Mađarske u Srbiju i pitaju kako će država reagovati na tu praksu?

Jedna porodica iz Avganistana u novembru je ostala bez šestogodišnjeg člana. Devojčicu Medinu usmrtio je voz, kada se sa majkom i petoro braće i sestara vraćala u Srbiju iz Hrvatske odakle su ih – tvrde – u sred noći mimo procedure proterali hrvatski policajci. Taj drastičan, nije usamljeni slučaj.

Podaci Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila pokazuju da je od početka godine iz Mađarske ilegalno deportovano 1.000 izbeglica, dok broj tzv. puš bekova iz Hrvatske upola manji.

I ne samo što ne poštuju sporazum o readmisiji tj. o načinu vraćanja izbeglica u Srbiju, komšijski policajci se prema izbeglicama ponašaju brutalno, kaže Jana Stojanović iz Centra za pomoć tražiocima azila.

Migrante navodno psuju, skidaju, pretresaju, teraju da kleče u blatu ili im uzimaju samo jednu patiku ili cipelu.

“Imamo takođe svedočenja ljudi koji su u Mađarskoj doživeli da ih Mađari tokom prebijanja takođe snimaju, da ih polivaju vodom, pivom. U Hrvatskoj im takođe uništavaju mobilne telefone i negde im oduzimaju mogućnost da zatraže pomoć”, ističe Stojanović.

Iz Centra apeluju na državu – da od Hrvatske i Mađarske zahtevaju poštovanje ugovora o readmisiji, a da izbeglicama koje policije suseda vrate omoguće dostojan život. Tačnije da vlada aktivira član Zakona o azilu o privremenoj zaštiti koji se uopšte ne primenjuje, podseća direktor Centra Radoš Đurović.

“Znači da imaju pravo na zdravstvenu zaštitu, da imaju pravo na smeštaj, na hranu, da imaju pravo na ispravu kakvu takvu, znači da budu prepoznati u sistemu, da imaju pravu između ostalog njihova deca i na obrazovanje. Ta mera može da traje do godinu dana i u potpunosti rešava trenutne pobleme i situaciju u našoj zemlji”, objašnjava on.

U Centru za pomoć tražiocima azla ukazuju i da se ilegalno u Srbiju ne vraćaju samo oni koji su iz Srbije prešli u EU, već i oni koji su u Hrvatsku i Mađarsku ušli iz Crne Gore ili Bosne i Hercegovine.