Pravnik: Ako Srbija izruči Kurda, krši međunarodne norme

Vesti 24. dec. 201718:15 > 18:16
Podeli:
Izvor: N1

Šta do sada znamo o zahtevu za ekstradiciju turskog državljanina, Kurda Dževdeta Ajaza? Nakon oprečnih informacija Ministarstva pravde da je Ajaz izručen Turskoj i tvrdnje njegove advokatice da se on i dalje nalazi u Srbiji, polemiku u javnosti otvorila su još neka pitanja.

Zašto ministarstvo tvrdi da je odluka Komiteta UN-a protiv torture stigla prekasno, ako se ta odluka pominje u rešenju suda na osnovu kojeg je ministarka potpisala Ajazovo izručenje i šta bi međunarodnoj zajednici o Srbiji pokazala eventualna odluka o ekstradiciji?

Strpite se do ponedeljka za preciznu informaciju, poručilo je Ministarstvo pravde medijima na insistiranje da odgovori – zašto je ministarka Nela Kuburović potpisala Ajazovo izručenje, kada u rešenju Apelacionog suda u Novom Sadu od pre deset dana stoji: „Iz Rešenja suda na sednici veća branilac je ukazivao da je od strane Komiteta protiv torture Republici Srbiji data preporuka da se uzdrži od vraćanja Dževdet Ajaza u Tursku dok Komitet razmatra žalbu“.

I kako da je to znao sud, ali ne i ministarka koja je, na osnovu sudskog rešenja odlučivala o izručenju?

Dosadašnje postupanje ministarstva Ajazova advokatica Ana Trkulja ne razume i nije primila bilo kakvo obaveštenje, dok pravnik Danilo Ćurčić, ipak, ima tumačenje.

„Organi koji su postupali u ovom slučaju zapravo pokušavaju na neki način da pošalju, čini mi se, namerno pogrešne poruke da bi dezavuisali javnost i da bi imali više prostora da izvrše šta je bio naum,  čini mi se“, navodi Ćurčić.

Kao potpisnica UN-ove Konvencije protiv torture koju je ugradila u svoj pravni sistem, Srbija bi po ekstradicionom zahtevu trebalo drugačije da postupa, smatraju u Beogradskom centru za ljudska prava.

„Država mora veoma pažljivo da obrati pažnju na činjenicu da bi to lice moglo da bude izloženo mučenju, nečovečnom, ponižavajućem kažnjavanju ili postupanju i da to onda bude jedan od razloga da se to lice ne isporuči državi koja ga traži“, navodi Vesna Petrović, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava.

A Ćurčić pojašnjava da država, i bez preporuke Komiteta za prevenciju torture, odlukom da Ajaza preda vlastima Turske krši opšteprihvaćene norme međunarodnog prava.

„Dakle, ukoliko odlučimo da to uradimo kao zemlja, mi stajemo na stranu koja je u potpunoj suprotnosti sa civilizacijski dostignutim tokovima koji se odnose na zaštitu ljudskih prava“, naglašava Ćurčić.

Dževdeta Ajaza Turska traži jer je osuđen na petnaest godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka. Iako je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu utvrdio da je njegovo priznanje o krivici dobijeno iznudom nakon što je 11 dana bio nezakonito lišen slobode, ta presuda nije naišla na razumevanje.

Ili u Srbiji za ljudska prava ne mari niko, ili je na delu pritisak Turske, smatraju sagovornici N1, a za razvoj događaja razlog vide u kombinaciji te dve stvari.