Mrđen: Stranke svesne svojih pozicija, čekaju ko će s kim

Vesti 05. nov 201709:50 > 09:51
Podeli:
Izvor: N1

Građani će na izbore izaći u februaru ili početkom marta sledeće godine, a odluku o tome da li će to biti samo beogradski, ili i parlamentarni izbori, ili možda i referendum za promenu Ustava, zna se ko će doneti, ocenio je novinar Ivan Mrđen. On kaže da je opozicija svesna svojih dometa i da svaka stranka pokušava da trguje na neki način.

„U Beogradu teško da možemo da govorimo o nekoj predizbornoj kampanji. Uglavnom svako stoji na svojim pozicijama i čeka kome će ta pozicija da se dopadne i ko će s kim moći. Gledao sam rezultate najnovijih istraživanja prema kojem osim Pokreta slobodnih građana i Demokratske stranke, koje se vrte oko osam odsto, svi ostali u opoziciji su na oko dva, dva ipo odsto. Tu ne računam socijaliste, jer oni nisu na toj strani“, rekao je Mrđen u Novom danu.

Kako kaže, svi su manje-više svesni svoje realne pozicije i pokušavaju da trguju onoliko koliko mogu, preko medija, saopštenjima ili drugačije.

„Bojim se da je priča o Beogradu neki način isturena kao probni balon, da se vidi ko će gde da se pozicionira, a da ćemo u osnovi, ipak, četiri puta u zadnjih pet godina, imati parlamentarne izbore, a videli smo koliko je para potrošeno ranijih godina na te izbore“, kaže Mrđen.

 Predsednik Aleksandar Vučić u medijima stalno pominje kako je opozicija ta koja traži izbore. Na pitanje da li su Srbiji potrebni četvrti parlamentarni izbori za pet godina i da li su valjana obrazloženja koja se daju tim povodom, Mrđen kaže: „Da li je njima uopšte potrebno ikakvo obrazloženje?“.

„Uvek se ide na to da se želi izborima da stabilizuje zemlja, da se posle okrenemo razvoju. Ali, kada slušate ta istra obrazloženja toliko puta, teško je da u tu poverujete, sve manje ljudi u to veruje“, kaže Mrđen i dodaje da je zanimljivo da se tim istim obrazloženjima mogu objasniti iste stvari – i zašto treba da imamo nove izbore i zašto ne.

On kaže da „uvek postoji nešto iza“ i da razloge za bilo kakva postupanja treba tražiti „ispod tih priča“.

„Gledao sam jedan film o Šerloku Holmsu, gde on kaže Votsonu ‘ako ne znaš da rešiš slučaj, prati novac’…U osnovi se vrti – ko će imati koristi od svega toga“, dodaje Mrđen.

Ružić ruši Dačića?

O pisanju štampe o dešavanjima u SPS-u i tome da navodno Branko Ružić „pokušava da sruši“ predsednika stranke Ivicu Dačića, Mrđen kaže da je to „jubilarni 275. put da Ružić ruši Dačića“. „Na tu priču se vraćaju kad god SPS ima problema“, kaže Mrđen.

On smatra da SPS ima stabilo biračko telo, između osam i devet odsto, i da ta stranka s tim procentom podrške birača može da pregovara.

„Dačić njih dobro vodi. Oni neće imati rezultata kao 2012. godine, kada su na izborima imali oko 30 posto i kada je Dačić izjavio da zna ko će biti premijer… Uglavnom, nema razloga da članovi SPS budu nezadovoljni, jer su svi manje ili više ‘uhlebljeni’, ne moraju da razmišljaju na način na koji razmišlja veći deo opozicije“, rekao je Mrđen.

On kaže da je Dačić garant za poziciju koju ta stranka trenutno ima.

„Svako drugi ko bi hteo da dođe na njegovo mesto morao bi da profiliše neku novu strategiju. Suviše su oni u vlasti da bi se njetako lako odrekli“, smatra Mrđen.

 Na pitanje da li će SPS ponovo pružiti podršku SNS na parlamentarnim izborima, Mrđen kaže da će SPS nastupiti samostalno, da bi kasnije mogao da pregovara.

„Velika je razlika između predsedničkih i parlamentarnih izbora. Suština postojanja političkih partija su parlamentarni izbori, i ako ne nastupiš sa svojim ljuidma, ti praktično ne postojih. SPS je uvek išao sam, da bi kasnije mogli da pregovaraju“, ocenio je Mrđen.

O ruskom Ordenu prijateljstva Tomislavu Nikoliću

O odlikovanju koje je Tomislav Nikolić u subotu dobio od ruskog predsednika Vladimira Putina, Mrđen kaže da je njegova trenutna pozicija kao predsednika Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom veoma interesantna, ali da Nikolić više ni na koji način ne utiče na odnos koji građani imaju prema SNS-u i „predsedniku svega i svačega“, kako je nazvao Vučića.

„Kada je Nikolić pokušao da u ona dva dana najavi svoju samostalnu predsedničku kandidaturu, pa je propušten kroz razne medije, on se opametio i shvatio gde mu je realno mesto. Mislim da Nikolić, bilo šta da se oko njega dešava, da on više ne utiče ni na koji način na odnos građana prema SNS i ‘predsedniku svega i svačega'“, kaže Mrđen i dodaje da će se Nikoliću „kad god pomisli da nešto pokuša uvek naći nešto što će ga naterati da se predomisli“.

Na pitanje da li je najgori potez Nikolića bio kada je prilikom stupanja na mesto predsednika Srbije dobrovoljno odustao od pozicije predsednika SNS. Mrđen kaže da je „pitanje da li je taj potez bio dobrovoljan“.

„Drugo pitanje je to famozno obrazloženje, kao da je njegova želja da bude predsednik svih građana. To je u to vreme bila kritika predsedničkog sistema koje je uveo Boris Tadić. Nikolić je želeo da, ako je verovati obrazloženju, postupi drugačije. Ali smo onda, posle njega dobili tri puita goru situaciju, da smo sada dobili Aleksandra Vučića, koji je i predsednik partije, i predsednik države, i premijer, sve u jednom čoveku“, ocenjuje Mrđen.

Tribunal treba još jednu veliku presudu

Govoreći o radu Haškog tribunala, koji bi do kraja godine trebalo da prestane da radi, Mrđen kaže da je taj sud „ako nešto nije uspeo, onda je to da nije uspeo da doprinese pomirenju u regionu“, jer je, kako kaže, svaka bilo kakva presuda izazivala reakcije u državama bivše Jugoslavije.

 O navodima da se lažiraju podaci o zdravstvenom stanju Ratka Mladića, Mrđen kaže da je suština da prestakje rad Tribunala i da im treba još jedna velika presuda, kako bi zaokružili svoj rad.

“ I dalje recimo, postoji misterija u vezi sa zdravstvenim stanjem Slobodana Miloševića i njegove smrti u Hagu, prema tome, pitanje zdravrsvenih nalaza ne može se odvojiti od činjenice da taj sud nešto radi i pokušava da tu svoju priču zatvori do kraja godine“, kaže Mrđen.

Pogledajte gostovanje u Novom danu: