Brisel zabrinut zbog širenja dezinformacija o EU na Balkanu

Vesti 27. okt. 201719:22 > 19:23
Podeli:
Izvor: Reuters/Peter Nicholls

Šefovi diplomatija Evropske unije na sledećoj sednici, polovinom novembra, razmatraće i predloge za suzbijanje širenja propagande i dezinformacija o Uniji kojih, kako se ocenjuje, posebno ima u Srbiji i na čitavom zapadnom Balkanu.

Kao glavni izvor te propagande Brisel vidi Moskvu, zbog čega se sada planira jačanje radne grupe Stratkom koju je Evropska unija osnovala pre dve godine s ciljem da razotkriva i suzbija neistine.

Posle ekonomskog u odnosima između Brisela i Moskve na pomolu je i medijski rat. Uplašene zbog širenja ruske propagande, osam članica EU u pismu upućenom visokoj predstavnici za spoljnu politiku i bezbednost, traži ozbiljniju borbu protiv neistina koje se o Briselu plasiraju, pre svega u zemljama kandidatima za članstvo.

„Ja sam direktno pitao, šta vi prepoznajete u Srbiji, gde je tu ono što vas tišti i smatrate da propaganda deluje, do koje mere, oni su rekli, to se prepoznaje u izjavama zvaničnika, i stranih i domaćih, delimično i u štampi, ali naravno za njih je najvažnije to kako preko interneta ide taj protok informacija i dezinformacija“, navodi Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta iz Brisela.

Strah od širenja dezinformacija za novinara Politike Aleksandra Apostolovskog više govori o slabosti Evropske unije nego o snazi ruske propagande mašinerije. Zato ga, kaže, čudi plan o jačanju delovanja radne grupe Stratkom.

„Mislim da to treba da rade mejnstrim mediji, koji su inače izuzetno moćni, i da se nezavisnim izveštavanjem porede stavovi i jednih i drugih. Ovako mi se čini da EU dolazi u poziciju da osnivanjem radnih tela, grupa od Vladimira Putina pravi supermena većim nego što on to čak i jeste“, navodi Aleksandar Apostolovski, novinar lista Politika.

Apostolovski se pita i kako bi se, ako je izveštavanje proruskih medija propaganda, onda mogao okarakterisati rad Stratkoma.

„Zadatak Stratkoma nije da vrši kontrapropagandu nego je zadatak Stratkoma da razotkriva tu lažnu propagandu i lažne infomracije i podatke, smišljeno lažne i da kaže, evo vidite, to se tu radi“, navodi Dragan Blagojević.

Od toga šta se radi za Brisel je, smatra urednik portala Evropski Zapadni Balkan, mnogo spornije gde se radi, jer oko statusa pojedinih medija u Srbiji ima dosta spora.

„Iskren da budem, ne verujem da je većina web portala, primera radi, koji trenutno postoje, a koji su proruski, patriotski ili kako god ih nazovemo, registrovani. To je zaista problem, ja ne znam ko to kontroliše u Srbiji, ko proverava njihov rad i da li su registrovani kao mediji“, kaže Nemanja Todorović Štiplija, sa portala Evropski Zapadni Balkan.

Nimalo blagonaklono EU, objašnjava Štiplija, ne gleda ni na izjave pojedinih srpskih zvaničnika i zagovaranje saradnje s Rusijom. Brisel tako nije bio oduševljen ni isporukom ruskih migova, jer je, kako je ocenjeno u tamošnjim krugovima, Putin starim avionima vešto kupio javno mnjenje u Srbiji, iako upravo od EU Beogradu stiže najznačajnija finansijska pomoć.