Za više od godinu dana policija nije uspela da otkrije ko su osobe sa fantomkama koje su bespravno srušile privatne objekte u Savamali, niti po čijem naređenju su to učinile, pokazuje izveštaj policije o ovom događaju do koga je došao KRIK. Neki detalji izveštaja, ipak, ukazuju da su rušitelji te noći imali podršku beogradskih javnih preduzeća.

U noći između 24. i 25. aprila grupa osoba s fantomkama na glavama bagerima je porušila nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici. Ta maskirana grupa je maltretirala i prolaznike u tom kraju, oduzimala im mobilne telefone i vezivala.

Građani su u toj noći pozivali policiju, ali ona nije reagovala i usmeravala ih na komunalnu policiju koja je govorila da to nije u njihovoj nadležnosti.

Iz izveštaja tadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića o kontroli rada policije te noći vidi se da je „iz vrha“ policije službenicima naređeno da tako postupe.

Nakon istrage koja je trajala više od godinu dana, policija je tužilaštvu dostavila izveštaju kojem je prezentovala svoje nalaze.

Prema tom izveštaju, do kojeg je došla redakcija KRIK-a, policija nije utvrdila ko je naredio i organizovao operaciju rušenja, niti ko su bili najniži članovi organizacije – oni koji su zarobili prolaznike dok se rušenje odvijalo. Policija nije uspela da otkrije ni kojoj firmi pripadaju bageri koji su rušili, navodi KRIK.

Inspektori odeljenja za privredni kriminal Uprave kriminalističke policije Beograda saslušali su 16 svedoka, pregledali snimak događaja, sakupili – ali ne i analizirali podatke o telefonskoj komunikaciji, i tražili informacije od različitih javnih preduzeća koja su u noći rušenja na neki način bila angažovana u Savamali.

Policija ipak nije razgovarala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji je ranije izjavio da iza rušenja stoji vrh gradske vlasti. Nije saslušana ni bivša supruga gradonačelnika Beograda Siniše Malog koja je u intervjuu za KRIK februara ove godine ispričala da joj je on lično rekao da je organizovao rušenje.

Detalji iz izveštaja ipak ukazuju na to da je bila organizovana šira zavera kako bi se izvelo rušenje u Hercegovačkoj, navodi KRIK i dodaje da je iz izveštaja očigledno da su u toj akciji ulogu imala i javna preduzeća koja su izvršiocima obezbedila prolaz do mesta rušenja, kao i prekid struje kako bi ta operacija privukla što manje pažnje.

Tako su svedoci, čija su imena skrivena u izveštaju dostavljenom KRIK-u, primetili da je rasveta u ulici u sred noći ugašena, kao i da je Parking servis uklonio automobil koji se našao na putu bagera koji su došli da ruše. Radnici Gradske čistoće te noći nisu čistili Hercegovačku ulicu iako su to radili svake noći.

Razgovori sa svedocima obavljeni su tek deset dana posle događaja. Neki od njih policiji su rekli da ne mogu da se sete svih detalja koje su te noći primetili.

Ni reči o tome da je čuvar bio vezan

Čuvar koji je obezbeđivao nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici, koji su tada porušeni, ispričao je da su oko dva sata iza ponoći u dvorište “upala tri maskirana lica, rekla mu da napusti (čuvarsku) kućicu i pođe sa njima“. Napadači su mu oduzeli mobilni telefon.

Nakon toga video je tri bagera koji su rušili okolne objekte i dvadesetak maskiranih ljudi kako se postavljaju u krugu firme “Iskra ogrev”. Nešto posle tri sata ujutru ljudi sa fantomkama su otišli, rekavši mu da ne poziva nikog u narednih deset minuta.

On je, posle rušenja, u izjavama za medije ispričao da su ga muškarci pod fantomkama držali vezanog, ali o tome nema ni reči u policijskom izveštaju.

Podsetimo, čuvar Slobodan Tanasković preminuo je nešto više od mesec dana posle rušenja u Svamali.

Miloš Đorđević koji je te noći svirao u klubu “Sava mali“ policiji je do detalja opisao kako su ga ljudi sa fantomkama zadržali kada je, posle svirke, unosio opremu u svoja kola parkirana u Hercegovačkoj ulici.

“Prišla su mu tri lica koja su imala maske na glavi i naredila mu da krene sa njima iza paravana na kojem je bila reklama ʼBeograda na vodiʼ. Iza paravana bili su još neki ljudi koji su već bili dovedeni od strane maskiranih ljudi. Ukupno je bilo dvadesetak maskiranih ljudi. Počeo je da radi bager i ruši objekte iza njegovih leđa, ali on nije primetio odakle je došao bager jer mu je glava bila okrenuta ka paravanu i na dole… Za vreme rušenja maskirana lica su ispitivala ljude koji su tu bili šta rade i oduzeli im mobilne telefone“, piše u izveštaju.

Parking servis: Samo smo radili svoj posao

Jedan od svedoka, čuvar na Savskoj promenadi, rekao je da mu je prišao čovek koji se predstavio kao radnik obezbeđenja gradilišta “Beograd na vodi“ i zamolio ga da pomeri automobil parkiran nedaleko od kafane “Savanova“, na putu ka gradilištu. Dodao je i da će doći “pauk“ da skloni drugi automobil parkiran na ulazu u Hercegovačku, što se i dogodilo.

“Nakon odlaska pauka došlo je nekoliko vozila iz kojih je izašlo desetak ljudi koji nisu imali maske na licima i koji su po izlasku iz automobila otišli ka Hercegovačkoj ulici. Nakon toga su prošli bageri iz pravca gradilišta ‘Beograda na vodi’ i otišli ka Hercegovačkoj“, rekao je čuvar.

Javno preduzeće “Parking servis“ policiji je potvrdilo da je te noći uklonilo vozilo koje je blokiralo ulaz u Hercegovačku ulicu – čime je otvoren prolaz bagerima za rušenje. Objasnili su da su samo radili svoj posao.

Dodatne informacije o tome šta se te noći dešavalo policiji je dao čuvar zgrade Geozavoda koja se nalazi na početku Hercegovačke ulice. On je ispričao da je ulaz u ulicu bio zatvoren kamionima dok se rušilo.

“Bili su parkirani tako da zapreče prolaz od kružnog toka do Lastine stanice. Po njegovom sećanju kamioni su bili sa tovarnim delom bez cerade, ne seća se šta je pisalo na kamionima i koje su registracije bile.“

Bez video-nadzora

KRIK navodi i da je većina sigurnosnih kamera postavljenih na okolnim objektima te noći prestala da radi.

Zbog planiranog preseljenja “Lastine“ stanice, struja i kablovi za video-nadzor isečeni su četiri meseca ranije, pa kamere nisu bile u funkciji, ispričao je policiji pomoćnik direktora ove firme.

Čuvar stanice rekao je da video-nadzor u portirnici koji bi trebalo da snima deo Hercegovačke ulice nije radio, tako da “na monitorima nije mogao da vidi rušenje“.

Radnik preduzeća “Simpo“ čija se nekadašnja poslovna zgrada nalazi na početku Hercegovačke ulice, policajcima je ispričao da je “sistem pao i da su izbrisani snimci video-nadzora za prethodni period“.

Neki snimci su, ipak, sačuvani. KRIK je četiri dana nakon događaja uspeo da dođu do snimaka kamera sa obližnjeg objektana kojima je zabeležen ceo događaj. Policajci su zatražili snimke od KRIK-a tek 20 dana posle njihovog objavljivanja.

U izveštaju piše da su policajci “pokušali da ʼfiltriranjemʼ video-materijala dobiju bolji snimak ili sliku da bi došli do podataka o mašinama i licima koja su učestvovala u rušenju, ali u tome nisu uspeli zbog lošeg kvaliteta.“

Ipak su, kako piše, izvukli nekoliko zaključaka. “Na snimku je uočeno da su radne mašine prvo rušile unutrašnji deo, odnosno objekte koji se ne nalaze na samoj ulici“, navodi se u izveštaju i dodaje da su potom rušeni objekti koji su do trotoara. “Na snimku je takođe uočeno da više NN lica obilaze navedenu lokaciju i nadgledaju rušenje.“

Snimke su, uz izveštaj, dostavili tužilaštvu.

Mrak u Hercegovačkoj „čudna“ okolnost

Nisu samo kamere otkazale te večeri. U jednom trenutku isključena su ulična svetla, pa se rušenje odvijalo u potpunom mraku.

U izveštaju se konstatuje da se na snimcima rušenja do kojih je došao KRIK vidi da je na početku događaja radila ulična rasveta u Hercegovačkoj ulici.

“Nakon sat i 43 minuta snimka može se videti da ulična rasveta prestaje sa radom, najpre jedna sijalica, a zatim i sve sijalice“, piše u izveštaju.

Radnik beogradske autobuske stanice policiji je rekao da je mrak u Hercegovačkoj ulici bio “čudna“ okolnost. “Takođe je primetio da se to veče nije čistila Hercegovačka ulica iako se to radilo uvek u isto vreme svaki dan“, piše u izveštaju.

Da je rasveta isključena, policiji je potvrdilo još nekoliko svedoka.

Policija je zbog toga zatražila informacije u beogradskoj Elektrodistribuciji. Od njih su dobili obaveštenje da “nije bilo planskih isključenja sve do prijave dobijene preko poprečne veze sa gradom“, ali u izveštaju nije objašnjeno šta to znači.

Iz Elektrodistribucije su još naveli da je u pola šest ujutru policija prijavila da je ispod mosta Gazela provodnik pao na zemlju. Nakon izlaska na teren konstatovali su da je “elektroenergetska mreža koja je napajala objekte u Hercegovačkoj i Mostarskoj pokidana.“

Policajci su prikupili podatke o telefonskoj komunikaciji u Savamali iz noći rušenja, ali ih nisu obradili. U izveštaju su zaključili da je u pitanju uži centar grada u kome postoji veliki broj baznih telefonskih stanica i mnogo korisnika, zbog čega se nisu upuštali u analizu.

“Izvršena merenja baznih stanica rezultirala su dobijanjem velikog broja baznih ćelija iz čega evidentno proizilazi da će se raditi o veoma velikom broju mobilnih pretplatnika koji su na gorenavedenoj teritoriji bili prijavljeni odnosno ostvarivali mobilni saobraćaj“, piše u izveštaju.

Rušenje pod fantonkama i u blizini Gazele

Rušenje privatne imovine u Savamali, međutim, nije jedino koje se te noći dogodilo. U izveštaju je prepričano i svedočanstvo čuvara koji je obezbeđivao objekte firme “Toplica trans“ ispod mosta Gazela – delu grada koji se nalazi sa druge strane gradilišta “Beograda na vodi“ i u kome je iste noći bespravno porušeno nekoliko privatnih objekata.

Ispričao je da su se maskirani napadači dovezli “crnim zatamnjenim automobilima bez registarskih oznaka.“

“Ukupno je bilo 10 ili 12 lica koja su ga izvela iz čuvarske kućice, uzeli mu mobilni, izvadili karticu i telefon mu vratili. Zatim je iz pravca reke Save došao bager koji je prvo srušio zgradu železničkog kluba, a zatim kancelarije ‘Toplica trans’. Pre nego što su srušili kancelarije obili su ih, a (čuvaru) su rekli da se udalji, da se ne okreće i da nigde ne svraća.“

On je otišao u policiju, koja je na mesto događaja došla nešto posle četiri ujutru, nakon što su maskirani ljudi i bageri porušili objekte i nestali s lica mesta.

Milenijum tim negira umešanost u rušenje

S obzirom da je jedan od svedoka rekao da su bageri u Hercegovačku ulicu stigli iz pravca gradilišta „Beograda na vodi“, logičan potez za policajce bio je razgovor sa predstavnicima firme “Milenijum tim“ angažovane na izgradnji ovog projekta.

Predstavnici kompanije negirali su umešanost u rušenje i rekli da te noći “nije bilo aktivnosti, nisu izvođeni radovi i da građevinska mehanizacija nije napuštala gradilište“.

Svoje navode nisu mogli da potvrde jer, kako su rekli, gradilište ne poseduje video-nadzor.

Policajci su prikupljali informacije o vlasništvu srušenih objekata, kao i o tome da li su bili legalizovani. Pričali su sa vlasnicima firmi čiji je poslovni prostor srušen, a podatke su zatražili i od katastra.

Jedan od vlasnika preduzeća “Iskra“ čiji su objekti srušeni ispričao je da je jutro nakon događaja razgovarao sa policajcima iz stanice Savski venac koji su mu rekli “da akciju rušenja sprovodi komunalna policija, građevinska inspekcija i skupština grada.”

Zašto policija nije reagovala?

Tužilaštvo je zatražilo od unutrašnje kontrole MUP-a da proveri rad policije tokom događaja u Savamali. Javnosti, međutim, nisu dostavljene informacije o tome da li je postupak pokrenut i dokle je stigao.

U izveštaju do kojeg je došao KRIK navodi se samo to da su policajci zatražili obaveštenje od komunalne policije. U dopisu je navedeno da je u vezi sa rušenjem u Savamali komunalna policija primila dva poziva od osobe kojoj su objasnili da ti problemi nisu iz delokruga njihovog rada i koju su uputili na nadležne organe.

“Takođe je navedeno da patrole komunalne policije nisu imale postupanje u odnosu na rušenje u Hercegovačkoj ulici“, piše u izveštaju.

Navedeni podaci su sve što je policija za više od godinu dana saznala o slučaju “Savamala”, navodi KRIK uz ocenu da je to manje od onoga što su novinari već otkrili javnosti o tom slučaju.

Izveštaj je policija u junu poslala Višem tužilaštvu u Beogradu koje je na osnovu njega trebalo da odluči da li ima osnova za pokretanje istrage.

Nakon analize izveštaja, Više javno tužilaštvo proglasilo se nenadležnim i zaključilo da se radi o krivičnim delima kojima se bavi osnovno tužilaštvo. Osnovna tužilaštva zadužena su dela za koja je propisana blaža kazna.