Ugrožavaju li metro i Tesla grad vodoizvorište na Makišu?

Vesti 28. sep 201716:00 > 19:57
Izvor: N1

Prema tvrdnjama sadašnjih gradskih vlasti, mnogo je razloga za gradnju metroa na Makiškom polju. Ipak, postoji i jedan zbog kog se na tom mestu nigde u svetu ne bi gradilo. Naime, Makiško polje, jedino je izvorište pijaće vode u Beogradu.

Bivši gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović kaže za N1 da se nigde u svetu gradnja na vodoizvorištu ne smatra stručnim. „Uništavati svoja vodoizvorišta je dokaz određenog neobrazovanja i necivilizovanosti tog naroda koji treba da bude srećan što ima vodoizvorište. Beograd je srećan grad jer ima izvanredno vodoizvorište podzemnih voda“.

Prenamena zemljišta vodoizvorišta počela još 80-tih godina prošlog veka

Nažalost, problem „otkidanja“ delova tog vodoizvorišta zbog prenamene zemljišta i njegovog pretvaranja u građevinsko, datira još od 80-ih godina prošlog veka kada je na Makiškom polju izgrađena ranžirna stanica. Iako deo gradske uprave, Gradski sekretarijat za zaštitu životne sredine, na čijem čelu je bio Branislav Božović, 2004. pokušao je projektom da zaštiti granice vodoizvorišta… ali bezuspešno. Umesto toga, u celu priču, kaže bivši sekretar, umešala se Direkcija za građevinsko zemljište i, uz stručnu podršku Instituta Jaroslav Černi, osmišljen je novi projekat, odnosno Studija kojom su granice zaštite vodoizvorišta smanjene, odnosno pomerene ka obali Save.

 „To je poprimilo dramatične dimenzije i ispostavilo se da može ugroziti samo izvorište, jer nije izvorište reka Sava i njena neposredna okolina, izvorište je mnogo širi pojam, jer se prehranjivanje tog vodoizvorišta ne vrši samo vodom iz Save, nego iz beogradskog pobrđa“, kaže nam Božović.

U stručnoj komisiji koja je ocenjivala taj projekat bio je i sam Božović, inženjer geologije. „I ni u jednoj fazi se ta komisija nije složila s takvim načinom pristupa i tolikim pomeranjem granica! Naravno, i pored odbijanja komisije, njihovo mišljenje je potpuno ignorisano. I pre tri godine, u predvečerje 2014. ministar zdravlja je potpisao rešenje o tim granicama“.

Bez javne diskusije, uz ignorisanje stručne komisije, smanjena je zona zaštite vodoizvorišta. Šira zona koja je nekada zahvatala celo Makiško polje, pretvorena je u građevinske parcele.

Direktor Instituta „Jaroslav Černi“ Milan Dimkić kaže: „To prvo i prvo nije istina, zone zaštite nisu do same obale spuštene. Zonama zaštite dat je izuzetno veliki prostor da vrlo čvrsto zaštite izvorište u okviru studije koju smo mi dali. Ja i dan danas smatram da je ta studija izuzetno korektna“

N1

Na pitanje N1 da li je ta studija uvažila mišljenje stručne komisije ili ne kaže da ne može da odgovori nato jer sam nije bio u studiji.

Prema rečima direktora Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, uža zona zaštite, pre izrade studije, bila je, kako kaže, nerazumno velika. „Pre toga je bilo 5,6 ili 7 kilometara je bila neposredna zona zaštite vodoizvorišta, tj. uža zona, i to je apsolutno neodrživo i rezultat toga je bila izgradnja u užoj zoni zaštite bez ikakvih realnih prohibicija, radio je ko je šta hteo“, kaže Dimkić.

Na pitanje koliko je ta zona smanjena, ne odgovara precizno već navodida je smanjeno na sasvim dovoljnu udaljenost da zaštita bude petostruko veća nego što je to predviđeno zakonskim evrospkim kriterijumima.

„U zemljama koje su mnogo civilizovanije od nas, ili da kažem naprednije, tu se ne može prići. To se štiti, pod oružjem, ogradama. Kod nas mogu da rade šta hoće. Izvorišta podzemnih voda su budućnost jednog naroda, uopšte čistoća reka, a šta mi radimo sa našim prirodnim izvorima?“, pita se nekadašnji gradski sekretar za zaštitu životne sredine.

Kako će Karićev Tesla grad uticati na izvorište vode?

Gradonačelnik Beograda dao je zeleno svetlo da se na Makiškom polju izgradi 800.000 kvadratnih metara gde bi se, pored poslovno – stambenog prostora, gradio još i nacionalni stadion. Biznismen Bogoljub Karić spreman je da uloži novac i realizuje svoju staru ideju – Tesla grad.

„Ideja je da tu napravimo, pored jeftinih ekonomskih stanova koji bi se tu gradili, tu bi bio i elitni deo. Makiško polje je ogromno, ta lokacija je predložena od strane grada, mislim da ima od 600-800 ha, nama je potrebno 200 ha, ali iz grada predlažu da bude 100 ha i mi smo našu koncepciju preradili na 100 hektara“, kaže Karić.

N1

Bogoljub Karić kaže, čuo je kaže da se na Makiškom polju nalazi vodoizvorište, ali nema detalje o tome, jer se kao menadžer tim stvarima ne bavi. „Bilo je priče da li će to smetati, neće smetati…to treba da ocene stručnjaci da li će da smeta ili neće, tako kako oni odluče, tako će i biti“.

Kapacitet vodoizvorišta na Makišu već opada i bez metroa i bez Tesla grada

Ili će biti kako grad kaže, budući da niko iz gradske uprave nije konsultovao najvažniju ustanovu u ovoj oblasti – Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“. Prvi čovek te institucije kaže, i bez metroa i bez Tesla grada, kapacitet vodoizvorišta na Makišu opada, jer se reni bunari ne održavaju dobro.

„Samo pitanje da li može da se gradi na vodoizvorištu, ako je to uža zona zaštita, odgovor je da je to jako problematično, ali s obzirom na to da ne raspolažem preciznim podacima, ne mogu ni da vam odgovorim, a da licitiram neću“, kaže nam direktor Instituta za vodoprivredu Jaroslav Čern.

Na pitanje N1 da li sme da se gradi u široj zoni zaštite, Dimkić odgovara da u široj zoni mogu da se grade određeni objekti pod uslovom da se dokaže neškodljivost po izvorište.

„Nama gde grad obezbedi lokaciju, mi smo spremni tamo da gradimo, to ne zavisi od nas“, tvrdi Bogoljub Karić a na opasku da li bi želeo da to bude na jedinom izvorištu pijaće vode u Beogradu odgovara: „Vidite, ne vidim razloga da ne bude, ako ne smeta…“.

„A da li smeta ili ne smeta, odakle vi to znate ili ja?“, kaže Karić.

Preciznije, objašnjava struka, zavisi od toga da li se i kakva materija ispušta, da li je ima puno ili malo, koliko je mobilna u podzemnoj vodi i da li to može da škodi vodoizvorištu ili ne.

Da li takvih materijala ima u kanalizaciji i da li bi putem podzemnih voda mogle da dođu do vodoizvorišta? „U principu, da“, kaže nam direktor Instituta „Jaroslav Černi“ Milan Dimkić

A bez kanalizacije, neće moći 30.000 ljudi koliko se predviđa da će stanovnika imati novo stambeno naselje Tesla grad. Njegov investitor ne krije oduševljenje idejom da će prva stanica metro biti baš u naselju koje planira da gradi.

„Svim investitorima koji tamo budu gradili, jer to je ogromno, to znači mnogo jer ti ljudi treba da putuju i da vam kažem… ako nemate metro za jedan tako ogroman projekat, ne samo za Tesla grad, nego se milioni kvadrata tamo mogu izgraditi, onda će definitivno biti veliki problem sa saobraćajem“, ističe Karić.

Pogledajte ceo dokumentarac o izgradnji beogradskog metroa: