Irinej: I pojedini katolici protiv kanonizacije Stepinca

Vesti 21. jul. 201711:49 > 11:54
Podeli:
Izvor: N1

Član mešovite komisije Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Hrvatske biskupske konferencije (HBK) episkop bački Irinej drži da i među rimokatolicima i u delu hrvatskih katolika postoje protivnici kanonizacije Alojzija Stepinca i sugeriše da bi dijalog dve crkve o nekadašnjem zagrebačkom nadbiskupu trebalo nastaviti.

„U Evropi i svetu postoje i rimokatolici, pa i jedan broj hrvatskih katolika, koji se iz načelnih moralnih razloga protive toj kanonizaciji, što se kod nas uglavnom ne zna“, izjavio je episkop Irinej komentirajući.

Zajedničko saopštenje Mešovite komisije SPC i HBK, objavljeno nakon poslednjeg zasedanja u Vatikanu podstaklo je različite komentare, a u delu javnosti protumačeno je kao „popustljivost predstavnika SPC“, jer su izostale formulacije iz kojih bi se videlo zbog čega je za srpsku stranu neprihvatljivo proglašenje Alojzija Stepinca svetim.

Beogradski list Politika navodi kako je „najkontroverzniji detalj što se zajedničko saopštenje pojavilo u dve verzije“ i podseća kako je „u hrvatskoj redakturi” navedeno da je Stepinac „živeo i službovao u posebno teškom istorijskom razdoblju“, dok se u srpskom prevodu s Italijanskog to razdoblje naziva „posebno problematičnim“.

Dalje, u verziji saopštenja HBK Stepinac je „ugledan katolički pastir”, a u saopštenju objavljenom iz SPC – „važan katolički pastir“.

Episkop bački Irinej, koji je i portparol SPC, kaže da su arhivska građa i literatura o toj temi „praktično neiscrpne, a rok od godinu dana prekratak“ i drži da bi dijalog dve crkve o Stepincu u bilo kom institucionalnom okviru trebalo biti nastavljen, proširen i produbljen“.

„Uz to, valja sačekati i otvaranje svih do sada zatvorenih vatikanskih i nekih drugih arhiva. Stoga sam uveren da će započeti dijalog biti nastavljen, bilo u formi produžavanja mandata komisije, bilo, pak, u nekoj drugoj formi. Uostalom videćemo. Ovde ne bi trebalo presuđivati međudržavni ili međunacionalni odnosi. Treba presuditi istorijska istina i samo istina“, rekao je Irinej u razgovoru za Politiku.

Na pitanje hoće li Vatikan proglasiti Alojzija Stepinca svetim ili hoće li papa Franja odustati zbog činjenice da bi to narušilo odnose ne samo dve crkve već i Srbije i Hrvatske, kao i Srbije i Svete Stolice, Irinej nije imao konkretan odgovor.

„Ono što ja mislim o tome jasno je iz zvaničnih pisama SPC papi i iz njegove odluke – donete na temelju neprihvatanja mogućnosti Stepinčeve kanonizacije od strane SPC – da se kanonizacija odloži, a problematika koja se nje tiče odgovorno razmotri u dijalogu srpskih i hrvatskih episkopa i istoričara u okviru Mešovite komisije.

Komentarišući zajedničko saopštenje Mešovite komisije posle kog su usledila različita reagovanja, episkop Irinej kaže da je tekst saopštenja „izbalansiran“, te da ne stoje tvrdnje kako nečije stanovište „prevladava“.

On kaže kako „naknadne fabule o autorstvu teksta i pokušaj menjanja smisla zajedničkog saopštenja tendenciozno pogrešnim prevodom, tumačenja… imaju za cilj da okuraže hrvatske zagovornike kanonizacije, možda i u pokušaju da utiču na Vatikan“.

Episkop Irinej drži da je to „kratkog daha“, te da prema jednogodišnjem radu komisije „nije korektno to što neki u Zagrebu čine svojim komentarima“.

„Ne mogu tvrditi da je sadržaj njihovog trijumfalizma i prognoza ravna sadržaju i trajanju dečjeg luft balona, ali mogu tvrditi da su argumenti srpskog dela komisije bili zasnovani na dokumentima i neoborivim činjenicama, bez obzira na to šta o tome pišu ili izjavljuju pojedinci u Zagrebu“, rekao je episkop Irinej.

On kaže kako bi „iznošenje argumentacije sada bilo kontraproduktivno“ zato što SPC poštuje dogovor da se do okončanja procesa ne iznosi sadržaj razgovora, te da će „kada dođe vreme“ sav materijal komisije biti objavljen i dostupan.

„Ali, ukoliko hrvatski partneri u dijalogu nastave iznositi ponekad veoma jednostrano sadržaj razgovora pre vremena, kao što su neki počeli činiti, moraćemo i mi reagovati na odgovarajući način“, poručio je episkop Irinej.