Izbor novog tužioca za ratne zločine važan zbog Poglavlja 23

Vesti 11. maj. 201716:48 > 19:34
Podeli:
Izvor: Tanjug/ DIMITRIJE GOLL

Ministarka pravde Srbije Nela Kuburović izjavila je da je izbor novog tužioca za ratne zločine od izuzetne važnosti za unapređenje regionalne saradnje i ispunjavanje obaveza koje je Srbija preuzela u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 s Evropskom unijom.

Ona je u Skupštini Srbije rekla da će pred novim tužiocem za ratne zločine biti brojni izazovi i velika odgovornost.

Prema njenim rečima, pred budućim tužiocem su i važne obaveze vezane za realizaciju strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina.

„U okviru ove Strategije, Tužilaštvo za ratne zločine treba da učini potrebne napore na unapređenju unutrašnje organizacije i unapređenja efikasnosti rada Tužilaštva“, rekla je Kuburović.

Vlada Srbije je za tužioce predložila sadašnjeg rukovodioca Tužilaštva za ratne zločine Milana Petrovića i njegovog zamenika Snežanu Stanojković, od kojih Skupština treba jednog da izabere.

Kuburović je još istakla i da je izbor ostalih nosioca pravosudnih funkcija, koji su takođe na dnevnom redu sednice parlament, značajan za borbu protiv korupcije koja je prioritet Vlade Srbije i Ministarstva pravde.

Šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović, koji je predložio izmene i dopune Zakona o sudijama rekao je da izmene predviđaju da se predsednici sudija biraju na četiri godina uz mogućnost da još jednom budu biranu za predsednika istog suda.

On je kazao da je predloženo i da predsedniku suda kom se navršava radni vek, sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata.

Po Martinovićevim rečima, predložene izmene treba da obezbede kontinuitet u radu predsednika sudova.

Predsednik suda se prema važećem zakonu bira na pet godina i bez mogućnosti ponovnog izbora.

Opozicija tvrdi da izmene omogoćavaju pritisak 

Opozicioni poslanici u Skupštini Srbije negodovali su zbog izmena Zakona o sudijama i ocenili da su na taj način mogući politički pritisci na sudije i postavljanje ljudi bliskih vlasti na funkciju.

Poslanik Socijaldemokratske stranke Marko Đurišić upitao je zbog čega većina u parlamentu, koja je 2013. godine izmenila trajanje mandata predsednik sudova sada traži da se zakon vrati na staro i dodao da se ti zakoni pišu za određene ljude, bliske vlasti.

„Ovaj zakon tačno radi za određene ljude koji sada treba da ostanu na funkcijama i odrade posao za Srpsku naprednu stranku. Ovo je zakon koji se piše za određene ljude, kojim se narušava načelo opštosti kod donošenja zakona i zato je stanje u pravosuđu takvo kakvo je“, rekao je đurišić.

Šefica poslaničke grupe Novа Srbijа – Pokret zа spаs Srbije Sanda Rašković Ivić rekla je da je kada se govori o pravosudnim organima reč o „poslušnim ljudima koji će završavati poslove za vlast, odnosno SNS“.

Ona je dodala da se u anonimnoj anketi Državnog veća tužilaca, 44 odsto sudija izjasnilo da trpi pritisak i to pre svega iz viših instanci sudske vlasti i od izvršne vlasti.

Poslanik pokreta Dveri Srđan Nogo rekao je da se predlogom o izmeni trajanja mandata predsednika suda uvodi novi uticaj politike na sudije.

Poslanica Liberalno demokratske partije Nataša Mićić rekla je da je u predloženim izmenama Zakona o sudijama problematično da oni koji su navršili radni vek ostanu da rade do kraja mandata predsednika suda.