Nekažnjivost motiviše nasilnike prema trans osobama

Vesti 10. maj 201718:18 > 18:22
Podeli:
Izvor: N1

Drugi napad na transrodnu osobu u Beogradu u poslednjih deestak dana ponovo je pokrenuo debatu - zbog čega smo skloni nasilju prema drugačijima? U organizacijama za zaštitu ljudskih prava kažu da se stanje pogoršava i da su najveći krivci za to državne institucije - policija, tužilaštvo i sud, ali i političari.

Najpoznatiji srpski transvestit – Merlinka ubijen je 22. marta 2003, a njegov ubica nikada nije pronađen.

Od tada do danas, nije došlo do većih promena – a poslednjih nedelja dolazi do kulminacije napada na transrodne osobe. Za deset dana dva napada, više transrodnih osoba je brutalno pretučeno, a adekvatna zaštita i pomoć izostaju. Posebno privlači pažnju slučaj Leone, kojoj niko nije hteo da pomogne tokom napada, dok ju je policajac kome je prijavila napad vređao i nipodaštavao, kažu u organizaciji Egal.

„U pokušaju ubistva Leone, policajac ne želi da juri počinioca, taksisti ne žele da pomognu, dovodi do povećanja nasilja. Imamo pojedinca koji misli da može bez posledica da vrši nasilje u javnom objektu, pred svedocima i pred kamerama“, kaže Vesna Zorić iz Egala.

Nekažnjivost je ono što motiviše nasilnike, veruju u organizaciji Civil rights defenders. U pojedinim slučajevima policija obavi svoj posao kako treba, ali onda na scenu nastupe tužilaštvo i sud, gde žrtve ponovo doživljaju traume, a osude na kraju budu uslovne, kaže Goran Miletić iz te organizacije:

„Posebno obeshrabruje da od 2012, kad je dopunjen Krivični zakonik i prepoznat zločin iz mržnje, da može oštrije da se kazne oni koji napadaju pripadnike LGBT zajednice, nijedno krivično delo nije kvalifikovano otezavajućom okolnošću kao zločin iz mržnje“.

Nije problem samo neosetljivost državnih organa za LGBT probleme, već i neosetljivost društva, koje poslednjih godina sve više teži ka obračunima sa neistomišljenicima, kažu u Asocijaciji za seksualno i reproduktivno zdravlje. Trans osobe su posebno ugrožene, jer su vidljivije od ostalih, kaže Dragana Stojanović.

„Mi imamo Drop In centar za ljudska prava i sada imamo više korisnika nego prošle godine. Naše društvo koje je otvorilo poglavlja 23 i 24 koja govore o sigurnosti i pravim, mora da ide ka tome da pomeri te razlike između populacija koje su „opšta populacija“ i „subgrupe“ koje imaju poteškoća da ispune sva svoja ljudska prava“.

Razloge, Dragana Stojanović vidi u tradicionalizmu koje dominira srpskim društvom, ali i u kontroverznim porukama koje o LGBT temama šalju domaći političari. Oni kažu da LGBT osobe mogu to da budu između svoja četiri zida, što je duboko diskriminišuće, a za trans osobe, koje su vidljivije u društvu, gotovo nemoguće.