Vulin položio venac i iz protesta napustio Mauthauzen

Vesti 07. maj 201719:02 > 19:10
Podeli:
Izvor: Tanjug / Zoran Mirković

U Austriji se danas obeležava 72 godine od oslobođenja logora Mauthauzen. Tim povodom venac na centralnom spomeniku tog koncentracionog logora položio je ministar za rad Aleksandar Vulin. Međutim, on je ubrzo nakon toga napustio komemoraciju u znak protesta zbog prisustva delegacije Kosova na skupu.

Kako bi odali počast žrtavama nacističkog logora Mauthauzen komemoraciji su prisustvovali zvaničnici mnogih država. Međutim, prisustvo delegacije Kosova na skupu zasmetalo je resornom ministru Aleksandru Vulinu. Zbog toga je u znak protesta napustio komemoraciju poručivši da Srbija neće ćutke da posmatra kako se predstavlja zastava lažne države Kosovo.

„Kosovska zastava među državama ne može da bude i to je zlo. Kosovska zastava nema šta da traži među članicama antihitlerovkse koalicije, među zemljama pobednicama. Država Srbija ne može da dozvoli da se preko njenog suvereniteta preko njenog ponosa na ovako brutalan način gazi, zato smo uložili i ulažemo zvaničan protest“, rekao je Vulin.

Tokom posete Austriji, Vulin je venac položio i na novu spomen-ploču posvećenu stradalim Srbima u nacističkom logoru. Tom prilikom je rekao da svet ne sme da zaboravi da se fašizam ponovo rađa i da se kako kaže vraća nad kostima najstrašnije umorene jasenovačke dece. Zato poručuje da Srbija želi da upozori svet da više ne sme da dopušta da se zlo ponavlja.

„Bude li ćutao da se fašizam vraća, dočekaće da ga vidi i u svojoj zemlji. Nije moguće zlo zaustaviti samo na jednom mestu i srpski narod je premali da bi sam nahranio i zaustavio toliko zlo. Onaj ko dopusti da se u Jasenovcu podigne tabla sa ustaškim pozdravom „Za dom spremni“, dočekaće da se u Mauthauzenu podigne tabla sa pozdravom Zig hajl“, rekao je Vulin.

Prota Dragan Mićić, nadležni sveštenik u Lincu i član građevinskog odbora za izgradnju spomen kapele u Mauthauzenu rekao je da je na groblju koje je posvećeno Srbima sahranjeno 8.000 srpskih žrtava, uglavnom seljaka iz Mačve i Posavine.

„Oni su dovedeni ovde u radni logor i ovde su nažalost ostavili svoje kosti od raznih bolesti, bolujući na prvom mestu od tifusa. Na gradnju ove spomen kapele čekalo se više od sto godina“, rekao je prota Mićić.

Podsetimo da je Mauthauzen bio najveći koncentracioni logor na teritoriji Austrije, u kojem je bilo zatvoreno oko 200.000 ljudi iz više od 30 zemalja. Među zatočenicima je bilo više hiljada Srba, a više od polovine nije dočekalo oslobođenje logora.